Halal pečat vole i Srbi

Poslednjih godina u Srbiji se sve više traže proizvodi s halal sertifikatom i sve češće ih kupuje nemuslimansko stanovništvo. U svetu je raste trend držanja halala i košera kod nemuslimana i nejevreja, jer je to jedan od najboljih načina da „znate“ šta jedete. Kriterijumi za dobijanje sertifikata su strogi, a provere detaljne, jer oni koji dodeljuju serftifikate neće tek tako „ukaljati obraz“.

Da je halal industrija najbrže rastuća industrija u svetu, i da je tu i Srbija prepoznala svoju šansu, potvrdio je i Samir Tandir, direktor Agencije za sertifikovanje halal kvaliteta. Kako kaže, kupci prepoznaju kvalitet koji nudi halal standard, jer, između ostalog, ti proizvodi ne smeju da sadrže GMO.

– Ovaj standard se poslednjih godina zahuktava i kod nas, usled globalnih kretanja i edukacije potrošača o kvalitetu proizvoda – objašnjava Tandir. – Ljudi su sve probirljiviji i vode računa o tome šta će da jedu. Postoje međunarodna istraživanja koja pokazuju da su dve trećine kupaca halal proizvoda nemuslimani, jer ih smatraju dodatno proverenim i kvalitetnijim. Veliki broj protivnika GMO takođe kupuje robu sa halal sertifikatom. Imamo kupce koji nisu muslimani, i u Srbiji, i u regionu i drugim zemljama Evrope.

Kako priča Tandir, osnivač Agencije je verska zajednica, i tu nije prioritet zarada, već usluga, da se na ono na šta se stavi pečat i potpis shvati ozbiljno.

– Malverzacije s halal sertifikatom mogu da se dogode, ali ako neko „padne“ na kontroli, nalažemo mu da odmah ukloni naš znak i zabranjuje mu se njegovo korišćenje – priča Tandir. – U Srbiji zasada nije bilo takvih primera, ali u regionu jeste. Halal sertifikat nije zakonska obaveza, to je nešto što je potrebno proizvođaču, ako želi da ga ima. Agencija ima pravo na tužbu ukoliko dođe do kršenja strogih propisa. Naši klijenti se ugovorom obavezuju na četiri kontrole godišnje, od kojih su dve nenajavljene. Strogo se vodi računa o tome da li u sastavu proizvoda ima supstanci koje nisu dozvoljene, kao što su alkohol, svinjski želatin ili GMO. Proizvođačima u Srbiji je jeftinije da uvoze meso po halal sertifikatu i da od njega prave svoje proizvode nego da imaju potpuno odvojene klanice koje su po tom standardu.

Neke procene ukazuju da je poslednjih godina potražnja za proizvodima koji imaju halal sertifikat veća od 15 odsto. I da taj trend iz godine u godinu raste.

– Naša ekonomija je okrenuta ka CEFTA uniji i većina domaćih proizvođača uvodi halal, osim za naše kupce, i za potrebe regiona – kaže Tandir. – Dobar deo proizvođača halal sertifikat jasno ističe na svojim deklaracijama. Ovde se sve kontroliše: od stočne hrane, načina na koji se stoka uzgaja, kvaliteta farme i uslova, da li je human pristup životinjama, pa do količine soli, začina…

KLANIČARI

Klaničarima u Srbiji potrebna je pomoć da ispune veterinarske uslove, ne samo standard za halal. Treba ispuniti standard za izvoz u Rusiju i EU, smatra Tandir.

– Mali je broj klaničara koji mogu da ispune sve standarde, jer imaju problem i sa kapacitetima – kaže Tandir. – Većina ih je okrenuta ka domaćem tržištu, a da bismo izvozili ozbiljnije količine, moramo i kapacitete da povećamo.
Izvor: Večernje novosti, J.Subin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *