Kamena Gora: Ovde se dolazi slučajno, a ne odlazi ni slučajno (VIDEO)

Na 17 kilometru od Prijepolja, tu blizu manastira Mileševa, smestila se Kamena Gora. Kažu da su njeni voda i vazduh banja, gorštaci pitomi i dugovečni, drveće još dugovečnije, a legende mnogobrojne. Kamena Gora je još za vreme Kraljevine Jugoslavije proglašena vazdušnom banjom, a od nedavno i predelom izuzetnih odlika.

Ovde nadomak granice Crne gore i samog neba kažu da je vazduh lek, voda iz potoka terapija, s osmehom se živi i 100 godina, dok drveće broji vekove. Umesto surovih stena i opake gore na obroncima dočekaju pukle šume, tišina, mir i žubor čistog. Oaza.

„Nalazimo se na vrhu sveta. Oko nas su planine Durmitor, Bjelasica, Jadovnik, Prokletije, Zlatar, Zlatibor, a vidi se i deo bosne“, kaže predsedni mesne zajednice Živko Kijanović.
Tvrde znalci da ovde raste oko 250 vrsta lekovitih biljaka i da kamengorskim venama teče više od 100 izvora zdrave i pijaće vode, a da je i nebrojeno legendi. Jedna kaže da je 27 izvora, medju kojima i najpoznatiji Trojan, isplakala vila žaleći za trojicom momaka koji su se sukobili oko njene ljubavi, druga da su turske Age imale najbolji izvor sa kog se zahvatala voda za kafu, a treća da su se skamenili svatovi kad su se dve mlade poljubile. Ipak, najlegendarniji je Sveti Bor, star skoro pet vekova, najstarije drvo u Srbiji.

Kad se prvi put dođe u Kamenu Goru trebalo bi otići Svetom boru, zagrliti ga i zamisliti želju, kažu da je to uradila i Monika Beluči u filmu „Na mlečnom putu“. Sveti bor lomili su mnogobrojni gromovi, ali ga nisu slomili, pa se danas strogo vodi računa da niko ne zalomi ni grančice, niti da odnese šišarke.
Pored najstarijeg meštanina Bora, u Kamenoj Gori živelo je i mnogo stogodišnjaka, gorštaka koji su branili predele od zavojevača, a zemlju otimali od kamena i ladnoće. Jedan od starijih kamengoraca Dragiša Gluščević kaže da je to zato što su ljudi nekad bili zdravi jer su jeli zdravu hranu, mleko, sir, kajmak, jagnjeće meso. Njegova baba Rosa, kaže, doživela je 111 godina.

Danas u Gori žive ljudi pitomi, srdačni i otvoreni s nadimcima Srce, Dragi, Dobri, ali i mnogobrojne neženje, jer se više mlade ne dozivaju kamengorskom pesmom. Ali duha i vrcavosti ne nedostaje.

„Ko ne jede ječmene kore, nema momaka bez Kamene Gore“, recituje Dragiša, dok Obrad Gluščević traži sebi tananu nevestu koja će da ga „ljubi po tri puta noću“ i sve će joj bogatstvo dati.
Izvor: Marija Vranić, ZOOM UE