Slepa plete džempere

Gotovo da nema stanovnika po selima Zlatara koji nije čuo za slepu Miroslavu Šaponjić (74), koja živi u zaseoku Popadići, a plete najlepše džempere, tunike i gunjeve. Bez obzira na ogroman hendikep, niko je, kako kažu meštani, do sada nije video neraspoloženu ili čuo da je izustila neku ružnu reč na račun svoje sudbine. Naprotiv, sve je suprotno od onoga što bi moglo da se očekuje od nekoga ko život provodi u potpunom mraku.

– Znam ja, sinko, da je čudno da neko ko je slep plete džempere, ali sve sam to prihvatila i svatila ovako: Bog ti sa jedne strane nešto uzme, ali sa druge strane ti nešto i da. I tako, kada mi je bilo dve godine sam oslepela i od tada ne vidim ovaj lepi svet, ali u životu se nikada nisam predavala. Decenijama pletem džempere sa najlepšim šarama o kojima priča celo selo – kaže starica Miroslava Šaponjić, koju mnogi meštani smatraju jednom od najboljih pletilja na Zlataru.

Ni kao dete, prema rečima njenog brata Miroljuba Šaponjića i sestre Zorke Antonić, Miroslava nikada nije klonula duhom. Naprotiv, iako slepa, već kao devojčurak, u petnaestoj godini, u potpunosti je ovladala veštinom pletenja, ali i drugim kućnim poslovima, spremanju jela, poslovima oko kuće i to uvek s osmehom na licu.

Miroslava Šaponjić, foto: GZS

– I kada smo mi drugi u kući zbog raznih problema očajavali, Miroslava je uvek bila tu da nas bodri i da nam ulije veru da će biti bolje. Tako je bilo dok smo bili deca, tako je i danas – ističu Zorka i Miroljub.
Za razliku od drugih pletilja kojima je za rad potrebna dnevna svetlost, sijalica, lampa na gas ili naočare s debelim staklima, Miroslavi ništa od toga nije neophodno.

– Meni je svejedno da li je noć ili dan i da li je upaljena sijalica. Uz pomoć prstiju odmerim veličinu džempera, odredim gde treba da upletem pletenicu, „zrna pirinča“ jer ima i takvih ranfli, na kom mestu ću džemper ukrasiti cvetom i kojom bojom. Često uradim šaru od hrastovog ili lista nekog drugog drveta, ili nekim drugim seoskim motivom i na kraju ispadne kao da sam džemper naslikala, a ne isplela. Ni sama ne znam koliko sam u životu džempera isplela i koliko sam pređe uplela, ali, eto, to me ispunjava i daje mi smisao da živim – kaže za „Vesti“ starica Miroslava koja uživa veliko poštovanje i među mladim i među starijim pletiljama sa Zlatara koje su, inače, čuvene u celoj Srbiji i regionu.

To što je baka Miroslava slepa ne znači da ne obilazi i svoje prijateljice u obližnjem komšiluku. Verovali ili ne, sa iglama u rukama i klupkom pod mišicom polagano hoda kratkim puteljcima koje je upoznala do najsitnijih detalja.

Ne voli sažaljevanje
– Najteže je ako čovek dozvoli da ga neko sažaljeva. Ako mu se to desi, onda bolje i da nije ni živeo – kaže Miroslava.

Pleni optimizmom
– I kad imate najveće probleme, imajte veru u sebe. Jer, rekoh, bog nešto uzme, ali zato zna da te obdari nečim o čemu niste ni sanjali – kaže starica Miroslava koja gde god da se pojavi pleni optimizmom.

Izvor: Vesti onlajn/GZS i PP Media

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *