Vremensku prognozu čitaju u svinjskoj slezini

Prava zima s obilnim padavinama stiže nam tek polovinom januara, a sneg koji je padao poslednjih dana samo je uvertira u nepogode koje tek slede, tvrde u zlatarskom kraju na osnovu pojava u prirodi. A u svinjskoj slezini je, kažu, zapisana preciznija vremenska prognoza nego u izveštajima meteorologa.

Svinjske daće u Novoj Varoši i drugim delovim jugozapadne Srbije iščekuju se zbog toga sa puno većim nestrpljenjem, nego emisije o vremenskim prilikama na televizijskim stanicama. Uz zalogaj svežeg mesa tek ispečenog na žaru, čvarke i čašicu domaće rakije tumače se oblik i izgled svinjske slezine i na osnovu toga se planiraju prvi poljski radovi u narednoj godini.

-Godinama se bavim mesarskim poslom i do sada nije bilo omaške u vremenskoj prognozi koju ‘saopšti’ svinjska slezina. Кo ne veruje, nek’ prati- kategoričan je Mićo Marjanović iz Seništa na padinama Murtenice.

Puno posla: Mićo Marjanović, foto: Varoške novine Željko Dulanović

A jesenas je puno posla i za kasapine i za seoske meteorologe. Sezona svinjokolja počela je rano, jer su mnogi žurili da sve pripreme pre mladine koja je trajala od 7. do 15. novembra. Кažu, meso od živinčeta koje se kolje tokom mladih dana sporo se suši i propada, a mast hoće da užegne.

-Do sada sam ispršutio oko 30 svinja i sve su svinjske slezine bile istog oblika. U njima lepo piše da će sve do pravoslavnog Božića vladati uobičajene vremenske prilike za ovo doba godine. Obilnog snega u pravom smislu te reči biće tek u drugoj polovini januara, kao i u periodu od kraja februara do polovine marta. S tim će se i završiti ova zima- kaže kasapin Goran Dulanović iz Draževića.

„Pročitati“ zapisano na svinjskoj slezini nije međutim ni malo lako, mada tako izgleda. Zbog toga su oni koji to umeju „na dobrom glasu“ i rado viđeni gosti na seoskim svetkovinama.

-Svinjska slezina menja oblik svake godine, u zavisnosti od vremenskih prilika koje najavljuje. Da bi se pravilno protumačili znaci, potrebno je da se sredina slezine podeli na šest jednakih dužnih delova, jer zima u zlatarskom kraju traje šest meseci, od 1. novembra do 1. maja. Tamo gde je najdeblja u tom mesecu će biti najveći mrazevi, a gde je najšira biće najviše padavina- kaže Dulanović.

Hronike beleže da sneg u novovaroškom kraju nije padao jedino u julu i avgustu. Znao je da provejava i u junu mesecu, a pre tri godine je 16. maja osvanuo beli pokrivač debljine pola metra i uništio zasade tek iscvalog voća. Da li će uskoro padati, meštani se „informišu“ i prema pojavi slane.

-Narodno iskustvo kaže da slana nikada ne može biti starija od snega. A kada Rasničko polje prema Uvcu osvane u belom od slane, to je siguran znak da će ga ubrzo prekriti i sneg- kaže Milan Janković iz Draglice.

U poštapalici „Sačuvaj me Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana“, koja se ovde koristi uvek tokom razgovara o vremenskim prilikama, sabrano je kažu meštani vekovno iskustvo predaka. Da bi opstali u planinskim vrletima sa surovom klimom, meštani su naučili da čitaju promene na biljnom i životinjskom svetu i da na osnovu njih određujuju dane pogodne za setvu, kosidbu i žetvu. Tako su i razvili nekoliko načina za dugoročnu vremensku prognozu, a jedna od njih je i na osnovu vremenskih prilika između dva Božića, katoličkog i pravoslavnog.

-Između dva Božića je 12 dana, a svaki dan u prognozi je jedan mesec u godini. Vremenske prilike u januaru prognoziraju se na osnovu toga kakvo je vreme 25. decembra, mesec februar je 26. decembar i tako redom do Badnjeg dana, koji je prognoza za decembar. Na žalost ova vremenska prognoza je prema mojoj računici, sve manje pouzdana. Umesto četiri, poslednjih godina imamo svega dva godišnja doba i iz zime direktno ulazimo u leto, što je verovatno jedan od razloga- kaže meštanin Jovan Marjanović.

Svoj način tumačenja prirodnih pojava imaju i voćari iz sela u pitomoj limskoj dolini. Ovde je poslednjih godina zasađeno skoro 500 hektara maline, a dobro rađa i drugo voće. Najviše se gaji šljiva, od koje se peče kvalitetna rakija za prodaju.

-Dobro će roditi voće u voćnjacima koje od Nikoljdana do Badnjeg dana ‘pritisne’ magla, a inje je tokom celog dana na granama. Međutim, na onim parcelama koje su pod maglom i na Božić 7. januara, grad će te godine, kako se veruje, uništiti letinu- kaže Radovan S. Glavonjić iz Bistrice.

Izvor: Varoške novine, Željko Dulanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *