Uzalud dajemo pare na borbu protiv grada

Činjenica da na kraju godine ostane više neutrošenih protivgradnih raketa od onih koje su iskorišćene za odbranu od grada, a da istovremeno Srbija ima katastrofalne štete od ove vremenske nepogode koje se mere milijardama dinara, pokazuje da sistem protivgradne zaštite u našoj zemlji nije efikasan. Ovim pitanjem bavili su se i revizori u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti protivgradne zaštite.

– Revizijom smo utvrdili da je za protivgradnu zaštitu na nivou Republike Srbije od 2015. do 2017. prosečno godišnje izdvojeno oko 625 miliona dinara, i to iz budžeta Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave – rekao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor. – Prema podacima koje smo prikupili od jedinica lokalne samouprave, grad kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo je ukupnu štetu od oko šest milijardi dinara, od čega najviše u poljoprivredi. Osiguranjem rizika od grada se samo ublažavaju ekonomske štete osiguranika i finansijski nadoknađuje gubitak, ali se izgubljeni poljoprivredni proizvod ne može nadoknaditi.

Revizori su istakli da Republički hidrometeorološki zavod, prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača.

U periodu 2015-2017. godine, RHMZ nije raspolagao optimalnom količinom raketa, ali je u istom periodu i utrošeno manje od količine koja se nalazila u opticaju – ukazao je Pejović, napominjući da je, prema metodologiji RHMZ-a, optimalna količina raketa 12 po lansirnoj stanici.

S obzirom na to da su delovi teritorije Srbije različito izloženi dejstvu grada, nemaju sve lansirne stanice potrebu za istom količinom protivgradnih raketa, niti ih troše istom dinamikom.

– Zato određen broj raketa ostane neutrošen na kraju sezone, dok neke lansirne stanice ostanu bez raketa u toku dejstva – naglasio je generalni državni revizor. On je dodao da se dešavalo da, na kraju godine, ostane veći broj raketa na stanju, nego broj potrošenih raketa.

Umesto sadašnje linearne podele, RHMZ mora da distribuira rakete prema riziku od grada, kako bi krajevi pod većim rizikom imali dovoljno protivgradnih raketa, poručio je Pejović.

Prema njegovim rečima, RHMZ se oslanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave, i zato na vreme ne obezbeđuje potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada:

– Sredstva nisu bila obezbeđena na početku sezone, već naknadno. Obezbeđivanje sredstava je zavisilo od mogućnosti finansiranja iz tekuće budžetske rezerve, visine opredeljenih sredstava iz premije osiguranja i spremnosti AP Vojvodine i lokalnih samouprava da obezbede podršku u funkcionisanju sistema odbrane.

Revizori su ocenjivali i doprinos Ministarstva poljoprivrede funcionisanju protivgradne zaštite. Utvrđeno je da ovo ministarstvo nije propisalo metodologiju za procenu štete od grada. Pojedine opštine štetu procenjuju na osnovu Uputstva o metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda iz 1987.

ZA OPŠTINE SKUPLjE 18 ODSTO

Revizori su utvrdili da je Republički hidrometeorološki zavod od istog proizvođača, istu vrstu raketa, nabavljao po ceni koja je za 18 odsto niža od cene po kojoj su nabavljale neke jedinice lokalne samouprave. U jednom konkretnom slučaju, cena raketa bez PDV za Zavod je bila 22.900 dinara, a za lokalne samouprave okruglo – 27.000 dinara.

Izvor: Novosti