Bojana Bajić: Kako preživeti povratak na posao
Prijepolje/Zlatibor – Godišnji odmor nije vreme za donošenje velikih odluka, a povratak na posao je stresan.
Dve –tri nedelje plandovanja uz obalu kraj mora, opuštene šetnje planinom, odmora na selu ili uživanja na jezeru, a zatim povratak na posao. Stresno li je, u najmanju ruku problematično, mozak pušten na otavu vratiti u kolotečinu svakodnevice?
Jeste, smatra Bojana Bajić, priholog u Specijalnoj bolnici “Čigota”na Zlatiboru. Naročito s kraja leta.
-Godišnji odmori su nešto što se sa nestrpljenjem očekujemo i planiramo kako bi se što bolje proveli u skladu sa željama i mogućnostima. Svako od nas će pokušati da zaboravi na svoje probleme i da se tih 10-15 dana potpuno oporavi i napuni baterije. Većina ljudi prilikom odlaska na odmor je jako euforična i puna očekivanja, ali kada treba da se vrate svakodnevnoj rutini mnogi se osećaju loše. Skloni su padu raspoloženja, razočaranjima, postaju razdražljivi, mrzovoljni, muči ih nesanica i glavobolja, – kaže naša sagovornica.
Ako se taj period, pojašnjava ona, poklopi sa prvim jesenjim danima, simptomi mogu podsećati na pravu jesenju depresivnu epizodu, a razlog unutrašnjih neprijatnosti leži upravo u dugom planiranju dogišnjeg odmora, a on brzo prođe.
-Odmor zahteva i velika odricanja u materijalnom smislu, tako da je u ovaj životni događaj investirano mnogo psihološke energije i očekivanja. Ovaj događaj se vrlo često idealizuje, pa je razumljivo da po povratku u realnost sledi pad raspoloženja i neka vrsta razočarenja. Jedan od razloga tome je i taj što vreme provedeno na godišnjem odmoru daje privide u našem životu. Dok opušteno ležimo na plaži svoj život gledamo iz jedne potpuno druge perspektive, – kaže Bojana Bajić.
Opuštenost u danima u kojima smo lišeni poslovnih obaveza, ukazuje psiholog iz Specijalne bolnice “Čigota”, je idealna prilika da pogledamo šta to u našem životu nije u redu i čime smo, zapravo, nezadovoljni. Otuda ljudi žele da upravo posle godišnjih odmora promene nešto u svojim životima.
-Preporuka psihologa je da treba izbeći donošenje velikih životnih odluka u tom periodu, poput rešavanja bračnih i porodičnih problema, raskida emotivnih veza, odluka da smšamo, promenimo posao i slično. Bolje je sa tim sačekati nedelju – dve, da prođe neki period prilagođavanja, kako bi se kasnije ne bi kajali zbog impulsivnosti koju je dodatno podgrejalo leto i sunce na godišnjem odmoru, savetuje ona.
Na putovanjima se često potroši mnogo više nego što je planirano, što izaziva brigu i strah. A ide školska godina, ziminca, ogrev, drugi troškovi i obaveze, što nas čini dodatno napetim. Naviknuti na slobodno vreme na kraju godišnjeg odmora shvatamo da ga više nemamo toliko, a sledeća prilika neće doći tako brzo.
-Svaka promena je stres, pa čak i promena na bolje. Neki misle da ako se nešto menja na bolje da neće biti potrebe za prilagođavanjem, međutim, u psihološkom smislu, to nikada nije tako. Svaka promena zahteva adaptaciju jer ljudi, prosto, nisu mašine koje se mogu resetovati ili prestrojiti sa jednog režima funkcionisanja na drugi. Kao što je i elektronskim uređajima potrebno punjenje, tako je i čoveku godišnji odmor potreba, a ne samo nagrada za uloženi rad i trud – kaže sagovornica “Blica”
A kako psihološki prebroditi prve radne dane nakon godišnjeg odmora i izbeći psihološke tegobe koji nosi povratak? Njega preporuka je lagano podizanje radne temperature, jer posao nije samo fizički, nego i mentalni proces.
Prema godišnjem odmoru najpre treba imati zdrav stav. Nebitno je, kaže Bojana, gde smo i koliko bili, da li je to bila bliza ili daleka destinacija, jefina ili skupa, more ili planina, važno je da je napravljena pauza i da čovek shvati da je napunio baterije.
– Posle godišnjeg odmora potrebno je se vratiti u uobičajeni način ishrane, prilagoditi ritam obroka i fizičke aktivnosti i obezbediti dovoljno sna, što pomaže očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja. Treba izbegavati neposredan dolazak sa odmora na posao. Na primer, dođeš sa mora u nedelju, a već u ponedeljak te čekaju radne obaveze. Kod ljudi koji to praktijuju situacija je najgora i stress ja najveći. Veoma je bitan taj period adaptacije po povratku. Ne treba odmah težiti ka ispunjenju složenijih radnih zadataka, već krenuti od lakških, sekundarnijih, ka primarnim obavezama, – kaže Bojana Bajić. Da bi se lakše prebrodilo sutra na poslu, još jedan savet psihologa iz SB “Čigota”, važno je godišnji odmor iskoristiti za negovanje dobrih odnosa sa porodicom, prijateljima, bez rokova i ograničenja. Takođe i naučiti i iskazati svoje misli i osećanja i potrebe za koje, usled svakodnevice, mislimo da nemamo vremena.
Izvor: Blic V.Lojanica