Mangupi pod koševima

Nova Varoš – Beogradski novinar Rajko Martinović sabrao dogodovštine, opore i ponekad jetke opaske, iskre i žaoke sa i oko terena i iz života plejade trenera i igrača. Knjiga anegdota „Između obruča” promovisana u novovaroškoj Biblioteci.

Foto: D.Gagričić

Ekipa se vraćala sa utakmice koju je izgubila i dok je njihov autobus prolazio pored spomenka narodnom heroju u Ljigu, trener se iznenada okrenuo ka plejmejkeru u kome je video glavnog krivca za poraz i ljutito mu saopštio:

– Ti ćeš postati igrač kad ovaj frajer baci bombu. (Nemoguća misija).

Plej je promašio odlučujući šut, pa je utakmica izgubljena. Na sledećem treningu, trener je uzeo od domara merdevine, doneo ih do koša, popeo se na njih, uzeo dve lopte i pokazao kako obe istovremeno mogu da prođu kroz obruč. A onda se obratio igraču:

– Dve mogu kroz obruč da prođu, a ti ne možeš da daš zicer – jednom. (Vidiš koliki je obruč).

Foto: D.Gagričić

Ove dve anegdote su iz knjige „Između obruča“, među čije korice je beogradski novinar Rajko Martinović (42), rodom Novovarošanin, sabrao brojne dogodovštine, opore i ponekad jetke opaske, iskre i i žaoke trenera, igrača i košarkaških radnika izrečene u žaru borbe, u tajm-autu, na treninzima… Ovde su i slike i prilike sa priprema i svakodndevnice klubova i reprezentacije, ali i sa velikih takmičenja.

Na prvoj promociji prve knjige Martinovića u Biblioteci „Jovan Tomić“ saradnik autora neobičnog izdanja, profesor Srećko Gujaničić, podsetio je na prve košarkaške korake generacije od pre tri decenije na terenima u Naselju, ali i na ideju nekadašnjeg igrača i trenera Bojana Ljubojevića da se prikupe priče, koje se prepričavaju u košarkaškoim svetu. Na stranicama su i ilustracije Nikole Petrovića, a anegdote iz knjige čitao je Vladimir Dulanović.

Autor i izdavač Rajko Martinović podseća da su pre dve i po godine, posle dogovora – zasukali rukave. U 13 poglavlja na 150 strana, zapisano je što se u susretima „oči u oči“ čulo u razgovorima sa preko stotinu trenera, košarkaša i svedoka događaja, a da u 90 odsto slučajeva nisu pomenuta imena “da se neko ne bi naljutio“. Ostalo je još građe, za neku drugu priliku, za podsećanje i dopisivanje…

„Bila je to privilegija da sretnem košarkaške legende, plejadu igrača i radnika u ovom sportu, ostvario mi se dečački san. Pa sa Dudom Ivkovićem razgovarao sam 20 dana pred smrt…Upoznao sam Vladu Đurovića, Miroslava Mutu Nikolića, Dejana Koturovića, Vula Avdalovića, Danka Cvjetićanina, Dmitra Šolmana”, rekao je Martinović.

U prilogu knjige zapisano je, pored ostalog, i ovo:

„Sve prenosimo kako smo čuli i kako nam je ispričano. Neki događaji su se, možda, baš tako desili, a možda je, prenoseći se od usta do usta, nešto dodato ili oduzeto”.

Nemušti predavač

Našeg stručnjaka pozvali su iz Udruženja trenera da održi, po svom izboru, predavanje kolegama na čuvenoj Košarkaškoj klinici, koja se svake godine održavala u Beogradu i od nedavno nosi ime velikog Dušana Dude Ivkovića.

– Alo, bre, kakvo crno predavanje? Pa nisam ja profesor da držim predavanje. Ne dolazi u obzir – zahvalio se preko telefona na pozivu. – A druga stvar… Ljudi, ja ni sam sebe ne razumem kad pričam, a kamoli da me razume neko drugi.

Napajanje

Bio je deo šampionske ekipe u bivšoj Jugoislaviji, ali i jedini iz te države koji je mogao da se pohvali da je bio evropski, svetski, kao i olimpijski prvak.

Početak, međutim, nije obećavao. Kada je prvi put iz svog sela došao u grad, gde će ostvariti blistavu karijeru, dugo vremena se plašio tramvaja i preskakao je šine, jer su mu saigrači iz kluba prodali priču da se upravo preko šina – tramvaj napaja strujom.

Izvor: Zlatarinfo