Osnovano Udruženje medija i medijskih radnika Srbije

U Čačku je u subotu održana Osnivačka skupština Udruženja medija i medijskih radnika Srbije (UMMR) kojem je pristupilo sedam lokalnih medija iz Kraljeva, Čačka, Užica, Čajetine i Prijepolja.
Prvog dana, pristupnice Udruženju potpisalo je 27 medijskih radnika. Na sednici su izabrani rukovodeći forumi. Upravni odbor ima sedam članova, a čine ga Ljubiša Lešević, vlasnik produkcije „On lajn“ (Kraljevo), Ranko Stanković, direktor Lav televizije (Užice), Alem Rovčanin, vlasnik produkcije PP medija (Prijepolje), Miloš Stevanić, vlasnik Medija portal (Čačak), Vukica Lazović i Gvozden Nikolić iz Glasa zapadne Srbije.
Osnivanje je podržao i „Čačanski glas“ koji će delegirati svog prestavnika u Upravni odbor. Za generalnog sekretara izabrana je Verica Brković, ekonomista i vlasnik agencije „Biro – konto“ (Čačak).
Savet udruženja činiće ugledni novinari i publicisti iz branše, Miladin Vukosavljević iz Čačka, Zoran Marjanović iz Gornjeg Milanovca i Emilijan Protić iz Ivanjice.

Gvozden Nikolić: Tri decenije nas isti reformišu, a nama sve gore

Udruženje će u naredne dve godine predvoditi Gvozden Nikolić koji je na to mesto izabran na posebnoj sednici. On je, obraćajući se skupštini, poručio: „Mislim da smo bili primorani na formiranje jednog udruženja koje će biti u situaciji da se odupre zakulisnim igrama koje sprovode sadašnja novinarska udruženja. Možda je bolje reći pojedini umišljeni mudraci u tim udruženjima koji su taj položaj shvatili kao posao i priliku da se ovajde, dok ih je za situaciju u medijima i položaj medijskih radnika briga koliko za lanjski sneg. Svedoci smo da je određena grupacija dozvolila sebi da radi šta poželi, grabeći se za novac i zaklanjajući iza svih nas koji smo bili ili i dalje jesmo članovi tih udruženja. Tako, na primer, novac poreskih obveznika u Užicu deli neko iz Ćuprije koji se prvi put obreo u tom gradu, sve „po zadatku“. Posebna priča je na nivou Republike, odnosno novac iz republičke kase. E, za to se znaju redovni dobitnici, samo je pitanje da li će slučajno neko da uleti sa strane, po onoj narodnoj da se „vlasi ne dosete“. A kada ih nahvatate na delu oni zagrme o medijskim pravima i slobodama iz petnih žila, ne mareći za prava nas koji smo iza Petlovog brda širom Srbije. A tamo je većina nas koji crnački radimo sa poslednjim atomima snage, izloženi svemu i svačemu. Prostije rečeno, prvi put sam to čuo od sadašnjeg ministra pre nekoliko dana, da je medijska slika u našoj državi „konfuzna i nestabilna“. Na žalost, u pravu je, tu je sistem ko šta zgrabi, i zaista to se mora promeniti. Ali, to ne mogu učiniti oni koji skoro tri decenije mute vodu. Ovako nešto ne vodi nikuda, i ovo nisu medijske reforme za koje se zalažemo. Nedavno je jedan od inicijatora „projektnog finansiranja“, Toni Stanković iz Užica, kazao da je taj način osmišljen i kao pomoć svim medijima, ali se na žalost pretvorio u „odličan posao samo za pojedine i iz određenog kruga aktivista u udruženjima“. Apsolutno je u pravu. Građani moraju da znaju koga plaćaju, kakve obaveze mediji imaju prema njima i gde je i kako svaki dinar završio. Da li su projekti sa kučićima i mačićima važniji od dnevnog informisanja koje ne može biti projektno, a veoma je važno, životno i najskuplje? Zamislite poplavu i sve što nam se izdogađalo ovih godina: koliko koštaju praćenje, amortizacija, napor, da li se to moglo predvideti projektom? Za to niko nije dobio dinar jedan, ali jeste milon neki za nešto koga niko nije video nigde poslednjih godina. Da li je to prevara, sakrivena iza idealnog projekta? Apsurd je dostigao vrhunac činjenicom da u određenim savetima sede ljudi sa debelom životnom pričom, za koje postoje sudske presude, koji ne poštuju obaveze niti ugovore, koji su promenili pet stranačkih dresova a kunu su u nezavisnost… I zamislite, takvi odlučuju o našem poštenju? Kako je to moguće, ko u to više veruje? Da li su to kaznene ekspedicije koje služe da jurišaju na one koji se usude da podignu glas protiv. A pretnja glasi: „Nemoj da ti ja sednem u komisiju, ili j..ti mater“. Naravno, ne mislim na Stojana Markovića niti Predraga Jeremića…
Stoga sam spreman da kažem: na žalost, naš problem, imajući u vidu sve navedeno, počinje od nas koji smo ćutali. Ali i od udruženja u koja su se uvukli oni koji mute vodu, jer se u njoj najbolje lovi. Oni koji reformišu medijsku scenu od devedesetih do danas su uglavnom jedni isti. Ali, posao im ne ide od ruke, uvek im smeta neko, od Miloševića, preko Koštunice, do Vučića danas. Jedino u sebi ne vide problem.
Zato pozivam sve one koji misle slobodno, pošteno i koji od posla ne dižu glavu nemajući vremena da se bave smicalicama, da nam se pridruže. Siguran sam da ćemo od razumnih ljudi u državi, u gradovima i opštinama, pronaći dobre saveznike sa kojima ćemo i doći do pravih rešenja“, kazao je novoizabrani predsednik Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić.

„Za ozbiljan rad u ovom poslu potrebno je i ozbiljno udruženje, a ovo što trenutno imamo od udruženja u Srbiji iz godine u godinu je srozavano tako da se pretvorilo u udruženje grupe građana koja ne brine o stanju u medijima i problemima sa kojima se suočavamo, već o ličnim interesima“, rekao je direktor užičke televizije Lav, Ranko Stanković.

„Tri decenije baveći se ovim poslom, rešavamo tuđe probleme, ali došlo je vreme da se mi u ovom poslu udružimo i rešimo neke naše probleme koji su nagomilani, pod uslovom da nije kasno“, istakao je vlasnik produkcije „On lajn“ iz Kraljeva Ljubiša Lešević.

„Medija portal je odlučio da se pridruži ovom udruženju, jer smatra da je krajnje nevrovatno da, iako postojimo već tri godine i imamo određenu težinu u medijskoj sfveri totalno smo izolovani budući da za tri godine ni jedan jedini dinar nismo dobili ni iz državne ni lokalne kase, dok sa druge strane oni koji postoje samo na papiru su dobili skoro milionske iznose“, kaže vlasnik čačanskog Medija portala Miloš Stevanić.

„Položaj novinara u Srbiji je loš, ali to se pogotovu dobro vidi u malim sredinama gde svak svakog zna. Teško se možemo odupreti pritiscima sami kao jedinka i mislim da će ovo udruženje znatno ojačati našu poziciju u poslu kojim se bavimo. Postojeća novinarska udruženja, ali ne vode dovoljno računa o lokalnim sredinama, pojavljuju se komisije koje ne poznaju problem, a eto desilo nam se da se novac Prijepoljaca dodeli mediju koji se ne vidi u tom mestu, što je skandalozno“, naglasio je vlasnik PP medija iz Prijepolja, Alem Rovčanin.

Sedište Udruženja je u Čačku, a sudeći prema najavama, osnivačima će se uskoro priključiti kolege iz Bajina Bašte, Čajetine, Niša, Zaječara, Novog Pazara, Arilja, Požege, Kosjerića, Ljiga, Kragujevca i drugih mesta širom Srbije.
PP Media