Eksponati obnavljaju pamćenje o Soluncima
Užički Muzej objavio Кatalog postavke „Spomen-soba vojvode Petra Bojović i Novovaroški kraj u Velikom ratu 1914-1918.“ Narodni muzej iz Užica objavio je Кatalog postavke „Spomen-soba vojvode Petra Bojović i Novovaroški kraj u Velikom ratu 1914-1918.“, otvorene prošle godine u Zavičajnom odeljenju u Novoj Varoši, povodom 100-godišnjice završetka Prvog svetskog rata.
-Na postavci je izloženo 48 trodimenzionalnih predmeta: oružje, delovi vojničke opreme, vojnička odlikovanja, štampani panoi na kojima se nalazi 113 fotografija i 46 faksimila – ističe Stanojka Milivojević, istoričar muzejski savetnik.- U dve ambijentalne celine predstavljeno je učešće Novovarošana u vojnim operacijama, njihovo stradanje pod okupacijom, jedan broj ličnosti koje su se izdvojile hrabrošću i svojim celokupnim doprinosom tokom rata, a u trećoj je spomen-soba posvećena vojvodi Petru Bojoviću, koji je potekao iz ovog kraja.
Među eksponatima na postavci u desnom krilu zgrade Muzeja (prizemlju) su austrijski karabin i trofejna puška, dve oficirske sablje, te šlem srpske vojske na Solunskom frontu, kompas, fišeklija, čutura, tabakera i drugi vojnički pribor.
U ovoj riznici, koja čuva uspomene i obnavlja pamćenje na junačko vreme, nalaze su i Albanska spomenica koji su zaslužili oni koji su preživeli golgotu i izgnanstvo vojske iz otadžibe, te medalje, Orden Svetog Save, Orden Belog orla, Orden Кarađorđeve zvezde i druga priznanja za zasluge, hrabrost i odvažnost, a posebno mesto zauzima pukovska zastava.
Posetioce će u vreme od pre jednog veka vratiti kopija uniforme srpskog vojnika, oficirska bluza, a posebnu dragocenost predstavljaju kopije šinjela, mundira, epoleta, generalske šapke i drugi delovi opreme vojvode Petra Bojovića, urađeni na osnovu jedinstvenih primeraka uniformi, koje čuva čačanski Muzej.
O ratnim strahotama u trogodišnjoj okupaciji Srbije (1915-1918), surovosti Švaba i pomagača, kao i stradanju stanovništva od gladi i bolesti, kažnjavanju i zabranama – svedoče faksimili izveštaja. U muzejskoj postavci su i spiskovi interniranih lica, dokumenta o zabrani upotrebe ćirilice i kopije osam listova Sjeničke rezolucije 1917. godine, kojom su muslimanske vlasti tražile pripajanje 12 srezova Srbije i Crne Gore Bosni i Hercegovine i Austro-ugarskoj.
Uz brojne fotografije eksponata katalog donosi i zapise o povlačenju Srpske vojske preko Albanije, ali i narodnom otporu i prilikama u zarobljeništvu i proboju Solunskog fronta.
Rečju, slikom i dokumentima predstavljeni su život i delo vojvode Petra Bojovića, od zlatarskog čobančeta do komandanta Prve armmije i načelnika Vrhomve komande u najtežim bitkama, uz podsećanje da je „umro u Beogradu 19. januara 1945. godine potpuno zaboravljen, usled neviđene ravnodušnosti za jedno herojsko doba“.
Autori kataloga su istoričari muzejski savetnici Stanojka Milivojević i Radiovoje Bojović i etnolog kustos Indira Gendžić, uz grafičku pripremu Radomira Bogdanovića. Кatalog je štampan sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
20 nosilaca Кarađorđeve zvezde
Grudi 20 ratnika, među 1.200 učesnika i žrtava Velikog rata sa područja novovaroške opštine, krasio je Orden Кarađorđeve zvezde sa mačevima.
Na postavci i u katalogu su fotografije i kraće biografije dobitnika najvećeg vojničkog odlikovanja tog vremena. U nekoliko slučajeva izostali su, na žalost, podaci koji su bili poznati ili se do njih došlo nedavno?
Na ponou izložbe pri otvaranju Zavičajnog odeljenja Muzeja 2012. godine pominjala su se samo četvorica junaka Кarađorđeve zvezde iz novovaroške opštine?!?
Brvnara na Rzavu
Malo je poznato da je vojvoda Bojović bio predsednik Saveza izviđača Jugoslavije. U Кatalogu istoričar Radivoje Bojović podseća:
-Retki odlasci u zavičaj i sećanja na neobičnu lepotu planine Zlatara budili su u njemu neostvarane želje: „Voleo bih da imam brvnaru, gore negde u našim brdima, možda na Rzavu, i da u toj brvnari držim samo one najpotrebnije stvari. Recimo nekoliko knjiga, papir i olovku, da čitam što stigao nisam, i da zapisujem“.
PP Media i Zlatarinfo D. Gagričić