Iz Prijepolja u najbogatiju zemlju sveta

Sport je u Kataru zabava, stil života u kojem podjednako uživaju svi stanovnici. Zato se u ovu razonodu ulaže veliki novac, kao uostalom i u sve drugo što ovo malo kraljevstvo čini posebno zanimljivim i jedinstvenim, rekao nam je odbojkaš Edin Musabegović koji već četiri sezone igra za katarski Al Rayyan. U razgovoru za naš List otkrio nam je deo sebe i preneo utiske iz bajkovite zemlje u koju ga je, veruje, odvela sudbina.
Musabegović je sportsku karijeru započeo u rodnom Prijepolju a nastavio u Budvanskoj rivijeri gde je na poziciji srednjeg blokera odigrao četiri sezone. A onda je ponuda stigla iz katarskog kluba Al Rayyan.Bila je to,kaže, prilika koja se ne propušta. Tako se iz Prijepolja i siromašne balkanske zemlje našao u malom kraljevstvu Persijskog zaliva – Kataru, zemlji neverovatne količine luksuza, zlata, estravagancije i …nafte!
Iako pauze između dve sezone provodi u Prijepolju, nije nam se pružila prilika za razgovor u „čeriri oka“ ali smo zaključili da je u eri moderne tehnologije priču moguće „napraviti“ i uz pomoć kompjutera. Zahvaljujući moćnom signalu koji se proširio planetom, uz kafu koja miriše na rodno Prijepolje i hladno osveženje koje prija na plus 30, koliko je ovih dana u Kataru, sa Edinom Musabegovićem smo „podelili društvenu mrežu“ a i utiske iz dve po mnogo čemu različite zemlje.
„Ovde nafta košta koliko i voda. Za desetak eura može se napuniti pun rezervoar u automobilu. I zbilja ima istine u šali kojom vas dočekuju u ovoj zemlji, da je „Kataranin koji ima jednu kuću, jedan automobil i jednu ženu – siromašan čovek“. Katar je zaista zemlja luksuza i u njemu ljudi umeju da uživaju. Za mene koji sam živeo u Srbiji a kasnije i u Crnoj Gori, neverovatno je zvučilo saznanje da se u Kataru dozvola za izgradnju kuće dobija za samo jedan dan a još neverovatnije da država vraća polovinu novca uloženog u njenu izgradnju. Zdravstveno, penziono i školstvo su potpuno besplatni, priča nam Edin Musabegović otvarajući, za naše prilike, „vrata jednog bajkovitog sveta“ u kojem se već pune četiri sezone profesionalno bavi odbojkom.
Zapravo, priča o Kataru, počinje u Prijepolju…
– Mislim da je to prst sudbine koju je „izazavao“ moj amidža Esad Musabegović Džigi, prvi trener kik boks kluba „Mladost“ i nekadašnji državni prvak u kik boksu. On je u meni video odbojkaša i bukvalno me „predao“ u ruke Zdenku Krpoviću koji je vodio žensku ekipu, tako da sam dva meseca trenirao sa devojkama. To mi ni najmanje nije smetalo i odbojka mi se zaista dopala. Prešao sam u muški klub ali se u Fap – livnici nisam dugo zadržao jer je stigla ponuda od Budvanske rivijere gde sam na poziciji srednjeg blokera odigrao četiri sezone. Mnogo se igrača promenilo i za to vreme sam zaigrao sa reprezentativcima iz Srbije, Hrvatske, Italije, Kube…Igrao sam i za reprezentaciju Crne Gore, 2009. učestvovao na Univerzijadi i te godine u Budvanskoj rivijeri su jedno zaista fenomenalno iskustvo jer sam odbojku igrao sa najboljim i protiv najboljih svetskih odbojkaša. Tu su me zapazili i iz kluba Al Rayyan… i tako sam došao u Dohu.
Katar je zemlja koja je , otkriva nam, preko noći postala „sportska Mekka“. U mlade sportske nade se, kaže, ulaže mnogo novca a uslovi za treninaranje su iznad svih očekivanja sportista koji dolaze u ovu zemlju kako bi zaigrali u nekim od klubova, nastavljajući da grade sportsku karijeru. U zemlji koja će 2022. biti domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva, fudbal postaje sve interesantnija razonoda bogatih šeika, ali i velika strast katarskih plemkinja koje se utrkuju u kupovini britanskih i španskih fudbalskih klubova. No, sa podjednakom strašću uživaju i u odbojci pa su dok traju takmičenja, luksuzno opremljene sportske hale popunjene do zadnjeg mesta.
„Klub za koji igram jedan je od boljih u Dohi. Zadnje tri godine smo osvojili ligu a prošle godine i GCC, odnosno Zaliv kup u kojem se pored Katara takmiče Bahrein, Kuvajt, Oman, i Saudujska Arabija. U maju se igraju još dva kupa, Princ kup i Emir kup, a na ovim takmičenjima pružila mi se prilika da zaigram u ekipi sa Miljkovićem, Savanijem, Leonom i Maršalom. Ove godine sam bio i na spisku za reprezentaciju Katara. Ugovor me obavezuje na još jednu sezonu, no s obzirom da sam dobio katarski pasoš, nadam se da ću u istom klubu nastaviti karijeru.
Nismo odoleli a da našeg sagovornika ne upitamo kako se posle Prijepolja i Budve navikao na po mnogo čemu drugačiju kulturu, luksuz i izobilje najbogatije zemlja na svetu?
„ Nije bilo lako, u šali odgovara naš sagovornik ne propuštajući da pohvali izuzetno ljubazne domaćine koji, reče nam, i pored ogromnog bogatstva koje poseduju, duboko poštuju ljudske vrednosti.
„ Život u Kataru se zaista mnogo razlikuje od onog u Prijepolju. U kafićima se služe kafa i sokovi, dok se alkohol služi u određenim zonama, odnosno barovima u kojima je dozvoljen ulazak samo onima koji su napunili dvadeset jednu godinu. Ovde je i dosta ljudi sa naših prostora koji uglavnom rade kao inženjeri, arhitekte, u ugostiteljstvu a jedan broj je zaposlen i u „Katar ervejsu“.
Kako danas, posle četiri godine života u najbogatijoj zemlji na planeti vidi Prijepolje i da li mu nedostaje grad u kom je rođen i proveo detinjstvo, pitali smo na kraju razgovora Edina Musabegovića.
„ Prijepolje je isto, a opet različito. Nema mog društva, a ni okupljanja kod Doma…svako je otišao za svojom sudbinom. Opet, ostale su lepe uspomene zbog kojih se radujem svakom novom susretu sa Gradom…i žao mi što je sve isto. Zato me raduje priča o prijepoljskoj malini. Ovde se prodaje ariljska, a ja bih, eto, voleo da u Kataru mogu kupiti prijepoljsku malinu… Fali mi porodica, iako smo u kontaktu svakog dana. Nije to isto. Na društvenim mrežama ne mogu osetiti miris kafa niti toplinu roditeljskog doma…
Izvor:Polimlje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *