Licence za 32.000 čuvara
Država bi trebalo da pooštri nadzor nad sprovođenjem obuke za zaposlene u sektoru privatnog obezbeđenja, ali istovremeno i da olabavi postupak polaganja stručnog ispita. Sistem u kome trenuto radi oko 32.000 ljudi tako bi bio efikasniji i spremniji za sve brojnije bezbednosne izazove.
Jednostavniji put do licence – zahtev je vlasnika agencija i stručnjaka za bezbednosti posle pet godina primene zakona o privatnom obezbeđenju. Ovaj propis prvi put je potpuno uredio ovu oblast, ali i pokazao nedostatke koje bi trebalo ispraviti u budućnosti.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je do sada 31.826 licenci za obavljanje ove vrste delatnosti. Istovremeno, 642 firme dobile su državno ovlašćenje da se bave privatnim obezbeđenjem.
– Odbijeno je 1.026 zahteva jer je utvrđeno da ne ispunjavaju zakonske uslove za izdavanje licence – navode u MUP-u. – Za polaganje stručnog ispita prijavljen je 38.641 kandidat, a kriterijume je zadovoljilo njih 36.873. Svi koji su položili ovu vrstu ispita imaju pravo da podnesu zahtev za licencu, budući da se ona ne izdaje po službenoj dužnosti.
Iako su propisi koji regulišu rad noćnih čuvara, obezbeđenja u poslovnim objektima, redara na stadionima i telohranitelja još uvek sveži, sve češće se čuje da je promena zakona – neophodna.
Stručnjak za bezbednost i privatno obezbeđenje Dragiša Jovanović kaže, za „Novosti“, da su konture izmena i dopuna novog zakona već poznate. Jedna od ključnih novina biće podeljeni nadzor nad primenom propisa i celokupnim tržištem MUP-a i posebnih tela koje će dobiti zeleno svetlo Akreditacionog tela Srbije.
– Svako obezbeđenje počinje sa procenom rizika, čemu do sada nije poklanjana dužna pažnja. Već danas je jasno da će svako ko se bavi ovom vrstom posla morati da poseduje poseban elaborat – Akt o proceni rizika – navodi Jovanović. – Od ove obaveze biće izuzete samo agencije koje se bave zaštitom ličnosti, kao i mikropreduzeća iz ove oblasti. Sve to bi trebalo da unapredi opštu bezbednost, za koju je pored države, već godinama odgovoran i privatni sektor.
Privatno tržište bezbednosti u Srbiji godišnje obrne čak 150 miliona evra. Rad kompanija koje pružaju usluge fizičko-tehničke prirode do 2014. nalazilo se u pravnom vakuumu i često ga je pratio rad u sivoj zoni. Najviše problema u praksi zabeleženo je u slučajevima obezbeđivanih ugostiteljskih objekata, kao i tzv. redarskoj službi zaduženoj za red na sportskim i drugim javnim priredbama. Ovaj sektor, ipak, dobio je status subjekta nacionalne bezbednosti koji omogućava proširenje kruga poslova koje obavljaju privatna preduzeća.
ODUZETE 74 DOZVOLE
RAD u privatnom sektoru obezbeđenja bez licence MUP-a od 2014. godine je – zabranjen. Od stupanja na snagu novog zakona, policija je tužilaštvu prosledila gotovo 400 prijava protiv preduzeća za ovu vrstu prestupa. Zbog nepoštovanja propisa, u postupku nadzora (za koji je ovlašćen isključivo MUP) licenca je oduzeta od 66 osoba i osam agencija za privatno obezbeđenje.
Izvor: Večernje novosti