Nevinima u pritvoru odšteta 40 miliona

Srbija je jedna od zemalja sa procentualno ogromnim brojem pritvorenika u odnosu na druge evropske zemlje, čulo se na nedavnom savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji. Pritvor se deli i šakom i kapom, a koliki je to problem najbolje pokazuje podatak da je ove godine Komisija za utvrđivanje štete, vrste i visine naknade licima neosnovano osuđenim i neosnovano lišenim slobode predložila je isplatu čak 40.569.500 dinara onima koji su iza rešetaka sedeli nevini. A te pare mogle su da budu uložene u škole i bolnice.

– Umesto da bude krajnja mera i izuzetak, kako to predviđa zakon, kod nas je pritvor postao pravilo – kaže prof. dr Stanko Bejatović. – Sudije ga olako izriču. To, uostalom, pokazuju rezultati istraživanja o kaznenoj politici koji smo sproveli na uzorku od 1.142 predmeta u osam viših i isto toliko osnovnih sudova sa teritorije cele zemlje.

Istraživanje je pokazalo da se generalno mera pritvora izriče u 44 odsto krivičnih predmeta, a u višim sudovima, gde se odlučuje o teškim delima, u čak 89 odsto! U tom neselektivnom lišavanju okrivljenih slobode, veliki broj njih tokom sudskih postupaka biva oslobođen, pa naknadu štete traži ili pred sudom ili pokušava da se nagodi sa Komisijom za utvrđivanje štete pri Ministarstvu pravde.

– Država je do pre neku godinu zatvorski dan plaćala 100 evra, a sada parnični sudovi štite budžet i dodeljuju 50-60 evra po danu. Samim tim podstiču masovno izricanje pritvora, koji se često doživljava kao vrsta kazne, a ne kao poslednja mera da se obezbedi nesmetan tok postupka – kaže Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.

On dodaje da se ova mera često izriče i pod pritiskom javnosti, kao da je pritvorom pravda za javnost zadovoljena.

Od 2016. godine do danas podneto je, inače, ukupno 2.378 zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i neosnovane osude. Od toga, samo u ovoj godini 623. Komisija je razmatrala 744 predmeta, dok su u ostalim slučajevima, kako navode u Komisiji Ministarstva pravde, oštećeni ili odustali od dogovora i tužili državu, ili nisu dostavili urednu dokumentaciju, a sudovi, tužilaštva i drugi nadležni organi nisu postupli po dopisima Ministarstva za dopunu te dokumentacije.

Prihvaćena su ukupno 193 predloga sporazuma o vrsti i visini naknade štete. Komisija je za poslednje tri godine predložila oštećenima isplatu od oko 158 miliona dinara, od čega je do sada isplaćeno 47 miliona.

Kada odlučuje o tome koliki će iznos nekome isplatiti, Komisija u obzir uzima vreme provedeno van slobode, vrstu dela koje se stavlja na teret osobi, uslove boravka u pritvoru ili zavodu, starosnu dob podnosioca zahteva, stepen njegove stručne spreme i zanimanje, raniju osuđivanost, postojanje straha za njegovu i budućnost njegove porodice, porodični i bračni status, ugled koji je uživao, odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode, interesovanje javnosti za krivični postupak i težinu psihičkih bolova.

PLjUŠTE TUŽBE

Zahtevi za naknadu nematerijalne štete često su previsoko opredeljeni, pa podnosioci zahteva u velikom broju slučajeva ne prihvataju ponuđene sporazume, navode u Komisiji. U Državnom pravobranilaštvu nisu mogli da nam kažu koliko je ove godine ljudi po tom osnovu tužilo državu, ali ih prosečno godišnje bude 300-400.
Izvor: Novosti