Oborena kota jezera na Rastokama

Na brani HE „Uvac“ na Rastokama u toku su radovi kako bi se zatvorilo oticanje vode iz izvora (ili manjeg vrela) pri dnu treće brane na Uvcu i četvrte u limsokom energetskom sistemu.

Pre nekoliko nedelja ovamo su pristigli radnici i oprema jedne makedonske firme, koji bušenjem i injekcionim radovima (ubacivanjem matrerijala) treba da zatvore protok vode.

Više pojedinosti biće poznato, svakako, kada stignu informacije iz Sektora za odnose za javnošću EPS-a u Beogradu. Naime, prema ustaljenoj proceduri poslednjih godina, nekoliko novinara lokalnih medija i dopisnika beogradskih redakcija zatražilo je odgovore od EPS-a, drugi najavili obraćanje rukovodstvu ogranka Drinsko-limskih HE u Novoj Varoši.

Novinare zanima, u prvom redu, obim radova, ali i kuda i kako voda stiže u jezerce u nekadašnjem koritu Uvca, kao i tok remonta postrojenja i rokovi završetka. Uz to, oni podsećaju na nagađanja meštana i radoznalost posetilaca Rezervata „Uvac“, kao i da je kota jezera oborena u neouobičajeno vreme – u dane prolećnih kiša i topljenja snega na Ozrenu (ispod koga izvire Uvac) te na Zlataru, Javoru i ostalim planinama u slivu ove reke.

Ranije su u Limskim HE tvrdili da voda izvire na nekadašnji drenažni otvor, koji ima svaka brana, te da je zanemarljiva brojka kilovata koji odlazi u nepovrat. S druge strane, količina vode se poslednjih godina znatno povećala, pa je to lako uočljivo sa krune brane i na snimku. Čule su se pre neki dan istina nezvanične, izjave proizvođača struje da to „nije zabrinjavajući slučaj“.

Preko brane HE „Uvac“ ide put od Nove Varoši prema Javoru i preko Štitkova i Anateme do Ivanjice, doline Moravice i Dragačeva.

Brana od kamena i gline

HE „Uvac“ građena je u periodu 1974-1979. godine i u branu je nasuto 2,6 miliona kamena, gline i drugog materijala. Brana je visoka 110, širine 107 i dužine ( u kruni) 313 metara. U jezeru, dugom 27 kilometara , može da se akumulira 210 miliona kubika vode.

Instalisana snaga agregata je 36 megavata, sa godišnjom proizvodnjom od 70 miliona kilovat sati struje. Prvi kilovati sa Rastoka u mrežu dalekovoda potekli su 17. oktobra 1979. godine (Кnjiga „Limske hidroelektrane“, Beograd, 2010).

Zlatarinfo D.Gagričić i PP Media