Razvoj turizma na Zlataru – u korist investitora ili očuvanja prirode?

Nova Varoš – Ako nas je nečemu korona naučila to je da cenimo prirodu i boravak u njoj, jer smo svi u jeku pandemije zavideli onima koji imaju svoju kućicu negde van grada, baštu i voćnjak. Zato i ne čudi što je turizam u Novoj Varoši, sa dolaskom korone procvetao.

Na Zlataru niču vile, foto: A.Rovčanin

Zlatar, na kome “srce jače kuca” i Uvački meandri koji se nalaze na gotovo svakom promotivnom spotu Srbije kada se hvali prirodnim bogatstvima, postali su meta sve većeg broja turista koji su željni čistog vazduha i pogleda na netaknutu prirodu. Međutim, koliko će priroda ostati “netaknuta” zavisi od lokalnih vlasti i države, jer sa porastom broja turista, skočio je i broj investitora zainteresovanih da grade na Zlataru a nije redak slučaj ni da nikne vikendica na obali jezera, iako je reč o zaštićenom području.

-U proteklih nekoliko godina investitori su prepoznali Zlatar kao odlično mesto za ulaganje. Na primer, 2012. godine smo imali svega 300 ležajeva i 1500 noćenja a sada imamo nešto više od 2600 ležajeva i preko 120 000 ostvarenih noćenja godišnje. Sa pojavom korone, svi su se zainteresovali za zdravu životnu sredinu po čemu je Zlatar poznat – ističe direktor Turističke organizacije Zlatar Branko Pucarević i dodaje da je najezda turista uticala i na porast cena zemljišta i stambenog prostora.

Branko Pucarević direktor TO Zlatar, foto: A.Rovčanin

– Cena ara, u centralnoj turističkoj zoni kreće se između 5000 do 12 000 evra, u drugoj i trećoj nešto manje, 2000-4000e a cena kvadrata stambenog prostora varira od 1300 do 1800 e. Gosti su zahtevniji i fali dosta sadržaja ali to prepoznaje i lokalna vlast i Vlada sa resornim Ministarstvima koja sve više ulaže u ovaj kraj- navodi Pucarević.

Koliko su investitori zainteresovani za gradnju na teritorii opštine, najviše se vidi iz broja podnetih zahteva i izdatih lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola koji nam je dostavilo Odeljenje za prostorno planiranje, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo opštine Nova Varoš. Dok je pre desetak godina izdavano u proseku desetak građevinskih dozvola godišnje, 2019. godine primetan je nagli skok kad je izdato 19 građevinskih dozvola; 2020. su izdate 32; naredne godine 46 a prošle godine 54.

Foto: PP Media Prijepolje

– U poslednje dve, tri godine imamo konstantan porast broja izdavanja građevinskih dozvola. Investitorima je najinteresantnija turistička zona Zlatara. Grade se objekti za stanovanje, vikend objekti, pansioni i manji hotelski sadržaji u centralnoj zoni oko Panorame. Primetno je da se u zadnje vreme, gradnja se širi na okolna naselja- Drmanovići, Radoinja, naravno izvan zaštićenih zona Parka prirode. 99% je sa građevinskim dozvolama, bar u centralnim zonama. Ljudi su svesni da moraju pribaviti dozvolu, zbog priključaka na javnu infrastrukturu. Možda ima slučajeva bespravne gradnje u rezervatu, ali za taj deo je nadležna republička građevinska inspekcija – objašnjava Boban Vasiljević, rukovodilac Odeljenja za prostorno planiranje, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Opštine Nova Varoš.

Boban Vasiljević, rukovodilac Odeljenja za prostorno planiranje, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Opštine Nova Varoš, foto: PP Media Prijepolje

ZLATAR – SREDINA IZMEĐU EKONOMSKE OPRAVDANOSTI I PRIRODNOG AMBIJENTA?

Na poslednjoj skupštinskoj sednici, održanoj 30. marta, novovaroški odbornici su usvojili Izmene i dopune Plana generalne regulacije za sedište JLS Nova Varoš. Pored stvaranja mogućnosti za izgradnju, prema oceni odbornika, važnih infrastrukturnih objekata, Planom je ograničena spratnost objekata na pet etaža.

– Nije problem doneti planski akt. Možda bi trebalo propratiti da li se primenjuju, da li se gradi u skladu sa planskim aktima? Kada izađete iz grada i krenete sa Branoševca ka Zlataru sa desne strane imate imate par brvnara i uklapaju se u ambijent. Odmah pored njih imate betonski objekat koji se uopšte tu ne uklapa. Evidentno je da problema ima- ističe Miroljub Šaponjić, odbornik GG “Opstanak”.

Miroljub Šaponjić, odbornik GG “Opstanak”, foto: PP Media Prijepolje

Predsednik Komisije za planove Dejan Grbić tvrdi da je dosadašnja gradnja na Zlataru u skladu sa planskim dokumentima koja su bila na snazi ranije, do usvajanja izmena najnovijeg plana.

-Mi smo ovim planom ograničili spratnost na maksimum 5 etaža osim za pojedinačne lokacije gde su već izgrađeni hoteli. Neće doći do zloupotrebe i onog čega se svi plašimo – da ćemo preslikati ono što ne valja na Zlatiboru. Neće doći do izgradnje višespratnica. Mi moramo imati razumevanja za buduće investitore obzirom da je cena ara zavisno od lokacije dostigla visoku vrednost i da kroz ulaganje moramo opravdati sredstva pri kupovini same lokacije. Ali, isto tako, ne možemo dozvoliti da se samo gleda ekonomska strana. Mi moramo Zlatar otvoriti. Velika površina Zlatara je u vlasništvu Srbijašuma koja ni na koji način ne može da se otkupi i ona će ostati takva. Osim privatnih parcela i plana koji je sada definisan, nemamo mogućnosti gradnjena drugom zemljištu i onda smo odlučili da u tom delu nađemo sredinu između ekonomske opravdanosti i prirodnog ambijenta- tvrdi Dejan Grbić.

Predsednik Komisije za planove, Dejan Grbić, foto: PP Media Prijepolje

Neformalna grupa građana koja se bavi zaštitom vodenih resursa i prirode Zlatara “Studenac”, tvrdi da je novi Plan generalne regulacije više naklonjen investitorima nego građanima opštine Nova Varoš.

-Što se tiče planskih dokumenata, na osnovu Nacrta plana generalne regulacije Opštine Nova Varoš, kojim smo se i bavile početkom godine, možete vrlo jasno videti, kako su to jednom prilikom rekle prostorne planerke sa kojima smo sarađivale, da je reč o „spisku želja pojedinačnih investitora“, gde imate gomilu zahteva za preimenovanje zemljišta u građevinsko. Period korone jeste svakako doprineo tom trendu, kada su ljudi iz urbanih sredina krenili u potrazi za prirodnim oazama. Tako je na red došao i Zlatar. Što se tiče samog vizuelnog identiteta jedne planine, naravno da ga gradnja bez ikakvog plana i ideje, koja postoji samo da bi se nekolicina ljudi još više obogatila, narušava. Tu bismo volele da podsetimo da se mi svakako zalažemo za gradnju i razvoj, ali ne na postojeći način. Da, moguće je ići u korak sa zajedničkim interesom, napraviti balans između očuvanja prirode i benefita za celu zajednicu. Imate dobre primere u svetu, na koji način možete graditi planinske kućice ili vikendice, da to zaista bude lepo, skladno i održivo. Ovo što sada kod nas imamo na delu, zaista je i neskladno, a i neodrživo na duže staze- poručuje Erna Paljevac, aktivistkinja neformalne grupe Studenac.

Erna Paljevac, aktivistkinja neformalne grupe Studenac, foto: Privatna arhiva

“DINO PARK MOŽEMO NAPRAVITI ALI NOVE MENADRE NE MOŽEMO”

Primetna je razlika u mišljenju turista  sa strane koji dolaze tražeći prirodnu oazu mira i odbornika u Skupštini Nove Varoši koji se često mogu čuti da se žale na nedostatak sadržaja na Zlataru i Zlatarskim jezerima. U tome leži paradoks, tvrdi zamenik predsednika opštine Nova Varoš Branko Bjelić.

– Vrlo je teško uskladiti želje sa nekom realnošću i urbanizacijom koja je pristojna za planinske predele. Svakog investitora koji dolazi da investira, pogotovu onog koji gradi apartmane, interesuje što više apartmana jer to donosi veću zaradu. Međutim, to se uvek ne uklapa sa urbanističkim planovima kao što je ovaj što smo sad usvojili. Donošenjem ovakvih akata mi pokušavamo da suzbijemo prekomernu urbanizaciju na Zlataru i u gradskoj zoni gde su za pojedine lokacije striktno određene namene a samim tim i spratnost objekata. Nemoguće je na Zlataru izgraditi legalno objekat koji ima više od 5 etaža. Sa tim ograničavajućim faktorima, kao što su indeks zauzetosti i indeks izrađenosti, pokušavamo da ostanemo u granicama koje oslikavaju planinski stil, da nema zgrada od 15 spratova itd. Iz tog razloga i sam razvoj Zlatara je ograničen i često po ovim građevinskim parametrima investitori ne mogu naći neku ekstremnu opravdanost za ulaganje. Mogu zaraditi ali to nije dovoljno, jer danas svi žele ekstremnu zaradu- navodi Bjelić i dodaje da investiranje kroz gradnju objekata dugoročno neće doneti benefite u turizmu.

Zamenik predsednika opštine Nova Varoš Branko Bjelić, foto: PP Media

–  Priroda se najbolje štiti tako što u nju niko ne ulazi. Čim čovek kroči negde, prirodna ravnoteža se narušava. Veoma je teško u zaštićenim područjima naći meru. Ljudi koji se bave turizmom, oni bi da može da u rezervat uđe 100.000 ljudi ali ako uđe toliki broj ljudi, to sa sobom vuče posledice. E onda, posle nekog perioda, kad izgubite prirodnu vrednost zbog prekomernog broja gostiju, onda više neće dolaziti niko. Po meni, razvoj turizma na Zlataru treba da ide u smeru mondenskog razvoja. Ne treba ovde da dođe 100.000 turista da bi smo bili zadovoljni. Ako je finansijski efekat bitan, bolje da sačuvaš ovo što imaš. Neka dođe deset hiljada ali im naplati više.  Mi možemo napraviti najveći šareni točak, Dino park sa sto gumenih dinosaurusa ali to nikome nije interesantno. Jer niko ne može napraviti meandre, jezera. Mona Plaža Zlatibor se nalazi na Zlatiboru ali ona ne reklamira turističke sadržaje Zlatibora već izbacuje slike Uvačkih jezera. Zašto? Zato što znaju da njihovi gosti nisu došli zbog gumenog dinosaurusa već su došli da vide planinu. A oni nemaju planinu zato što su je urbanizovali i onda promovišu Uvačka jezera. A mi? Mi radimo kontra. Nama je interesantan gumeni dinosaurus i mislimo da zbog toga dolaze turisti na Zlatar i sad Novovarošani žele da se to pravi ovde- ironično kaže Bjelić.

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE UVAC NA METI DIVLJE GRADNJE

Uvačka jezera su naročito plodno tlo za nicanje bespravno podignutih vikendica, tvrde aktivisti grupe Studenac iz Nove Varoši.

-Na Radoinjskom jezeru je napravljeno divlje kamp naselje bez ikakvog rešenog pitanja sanitarija. Postavlja se pitanje, gde su samo odlazile otpadne vode kada u jednom danu imate desetine ljudi koji tu borave? Novi nivo problema je i taj, što se jasno vidi i na licu mesta, da iznad kamp prikolica kreću da niču nadstrešnice, što je po našem mišljenju, ulazak divlje gradnje na mala vrata. Podećamo još jednom da je očuvanje Uvca i jezera od neupitne važnosti jer je reč o strateškom izvorištu voda, dakle „rezervoaru“ koji treba da čuvamo jer je već izvesno da nam je budućnost obeležena sušama i nedostatkom pijaće vode- upozorava Erna Paljevac.

Na Radionjskom jezeru napravljeno kamp naselje, foto: PP Media Prijepolje

-Često volim da kažem da je Zlatarsko jezero Ontario Srbije. Na Radoinju su došli ljudi iz Užica i okoline i doneli prikolice. Samo je bilo pitanje koliko je ko imućan da ga niko ne bi dirao. Te prikolice ne da narušavaju estetski izgled jezera već ugrožavaju saobraćaj. Prošle godine sam prolazio tamo. Čovek je postavio prikolicu do same magistrale ali je zato razapeo srpsku trobojku i sad je on patriota a zauzeo je i javnu površinu i ugrozio saobraćaj. Ono bi moralo da se ukloni, nemamo drugih lokacija. Moramo dozvoliti da se prostor koristi ali u skladu sa planskim aktima. Samo treba pameti i moguće je graditi a da se ne ugrozi ni životna sredina ni kvalitet vode. Ne postoji izraz-ne može. Moramo naći rešenje- tvrdi odbornik Miroljub Šaponjić.

Predsednik Komisije za planove koji je i predsednik Skupštine Rezervata Uvac, Dejan Grbić kaže da zaista, divlja gradnja je evidentna u Rezervatu ali da je potrebno, umesto rušenja, naći kompromis.

-Ono što sigurno jeste problem rezervata su montažni objekti i kamp prikolice koji se zloupotrebljavaju jer nastaju objekti sa proširenjem, teresama, natkrivanjem ali je to nadležnost republičke inspekcije i mi za to tražimo rešenje na način da na onim mestima gde je već izgrađeno kamp naselje, pokušamo kroz planove da legalizujemo u smislu da omogućimo da se ta kamp naselja uređe na način kako i treba- da imaju mokre čvorove, prilaze, da budu pravilno rasporođeni na mestima gde je to moguće (u privatnom vlasništvu) a ne uzurpiranje državne imovine na mestima gde nikako planskim aktima ne mogu biti dovedeni u red – kaže Grbić.

Foto. PP Media Prijepolje

Podatak o broju bespravno podignutih objekata na teritoriji opštine Nova Varoš i broju izdatih rešenja za rušenje istih, nismo dobili od građevinske inspekcije. Kada je novinar portala PPMedia okrenuo broj za koji su mu u Opštinskoj upravi rekli da je kontakt građevinskog inspektora, javio se Mihajlo Vasilić, savetnik za poslove ozakonjenja.

-Obzirom da trenutno nemam rešenje da postupam kao građevisnki inspektor, već radim kao Savetnik na poslovima ozakonjenja, nemam ovlašćenje da odgovorim na vaša pitanja. Ono što vam mogu reći jeste da sam 15 godina radio kao građevinski inspektor i zbog toga oboleo. Često sam bio isturen i osećao sam se kao da sam na listi za odstrel. Evidentno je da postoji deficit građevinskih inspektora a kako i ne bi? Plate su male, a odgovornost velika. Da bi građevinski inspektori radili kako treba, potrebni su im uslovi i velika podrška lokalne samouprave – objasnio je Vasilić uz napomenu da će, kad dobije rešenje, rado dati sve potrebne podatke vezane za poslove iz delokruga inspektorskog rada.

Zašto deluje da je inspekcija “zatajila”, pokušao je da pojasni predsednik opštine Radosav Vasiljević.

-Ne bih kritikovao građevinske inspektore. Oni sačine zapisnik koji ulazi u dalju proceduru. Opština zadužuje komunalno preduzeće da ruši objekat. Kad komunalno odgovori da nema ljude i mehanizaciju da to uradi onda se raspisuje javna nabavka za izbor izvođača registrovanih za rušenje nelegalnih objekata i ako se tad ne javi niko, a nama se nije javljao, tu se sva priča završava. Tada investitori legalizuju objekte čekajući po deset i kusur godina, kroz neka nova ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata i to je neverovatno ali istinito – kaže Vasiljević.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević, foto: PP Media Prijepolje

Problem divlje gradnje se može rešiti, samo nema ko, mišljenja je vođa GG „Opstanak“, Dimitrije Paunović.

-Opština ima mnogo nadležnosti, samo to treba da saznaju oni koji je vode. Opština na teritoriji svoje lokalne samouprave može i treba intervenisati. Razvoj turizma mora de se desi i ne nužno na uštrb zaštite životne sredine. Ako ne znamo mi- postoji toliko pozitivnih primera dobre prakse u svetu ali neophodno je da ljudi odu i saznaju za to. Veoma je teško u maloj opštini kao što je Nova Varoš izvući toliko ljudi koji bi trebalo da vode ovaj grad na adekvatan način. Pritisak na građane ali i na medije koje finansira vlast je ogroman i ima za posledicu nedakvatne izbore. Ne biraju se ljudi koji znaju, koji mogu i hoće. Dovoljno je da su poltroni i biće izabrani. A u ovom trenutku nama ne trebaju poltroni već oni koji će se suprotstaviti uticajima zarad rešavanja problema bespravne gradnje – tvrdi Paunonvić.

Šef odborničke grupe Opstanak Dimitrije Paunović, foto: PP Media Prijepolje

PLANIRAN I TURISTIČKO-VIZITORSKI CENAR NA RASTOKAMA – ZAKONIT PROJEKAT ILI NE?

-Planirani vizitorski  centar jeste još jedan deo „napada“ na zaštićenu zonu Uvca. U toku je postupak realizacije turističko-vizitorskog centra Rastoke – Uvac, na katastarskoj parceli broj 2174/3 KO Komarani na svega 350 metara udaljenosti od glavnog i najvećeg hranilišta beloglavog supa u SRP Uvac. Planirana površina objekta je 413,20 m², a unutar njega je planiran restoran sa kuhinjom, kafić, toaleti, kancelarijski prostor, multimedijalna sala i vidikovac, dok bi ispred bio parking prostor za autobuse i automobile (6 mesta). Pored glavnog objekta, predviđena je i suvenirnica površine 115,70 m².  Investitor je Opština Nova Varoš, a radove izvodi „Domus inženjering“ iz Jagodine. Na zvaničnom sajtu Opštine Nova Varoš našao se i poziv zainteresovanim investitorima za ulaganje i zakup prostorija budućeg vizitorskog centra na Rastokama, a ovaj put procenjena vrednost projekta iznosi 650.000 evra. Nekoliko stvari je sporno u vezi sa ovim projektom. Najpre jer je opština samoj sebi izdala građevinsku dozvolu za isti. Takođe, nije ni urađena Studija procene uticaja na životnu sredinu. Objekat je planiran u blizini hranilišta, a već je više puta naznačeno koliko su nam ovi „prirodni čistači“ važni za ekosistem (dodajemo i činjenicu da je reč o simbolu našeg grada). Problematično je i kako bi se rešilo pitanje odvođenja otpadnih voda na terenu na kome je predviđena izgradnja. Ovo sve ne znači da smo protiv bilo kakve gradnje. Mi smatramo da nam treba vizitorski centar tj. kompleks namenjen za turističke posete, ali ne na ovom mestu, ne van očiju javnosti i bez neophodnih dozvola. Ne želimo još jedan propali projekat i narušenu životnu sredinu poput slučaja vizitorskog centra na Kokinom Brodu. Dakle, projekat vizitorskog centra na Rastokama ide u korist samo pojedincima, dok na duže staze preti prirodi Uvca i ne donosi korist svim članovoma zajednice- tvrde aktivisti Studenca.

Lokalne vlasti, s druge strne smatraju da je sve u skladu sa zakonom i dovode u pitanje namere udruženja.

– Ko god je došao na Rastoke, iz Vlade, iz Ministarstava, svi su apostrofirali potrebu za postojanjem cenralnog objekta koji će obezbediti osnovne uslove za prihvat turista. Da ima da opere ruke i da ode do toaleta jer nakon 3,4h vožnje meandrima je to normalna potreba. I sad će neko udruženje da mi kaže da je bolje da nema ništa, da se krijete iza kleke od toga što mi planiramo da gradimo. Zašto ta lokacija? Koja je svrha Vizitorskog centra u Akmačićima a vi dolazite na Rastoke? Nismo ni hteli ni mogli ići do brane jer nismo imali rešene imovinsko-pravne odnose. Našli smo parcelu na 750m udaljenosti od same brane koja je po važećoj uredbi tada bila van rezervata. Morali smo da je odvojimo od jedne velike parcele, Projektanti su nam ponudili nekoliko rešenja i izabrali smo ono koje odgovara i OSI i svima. Dok smo mi sve to usaglasilii i dobili dokumentaciju iz Katastra, u međuvremenu je stupila na snagu nova Uredba o zaštiti rezervata Uvac. Ta parcela je ušla u treću zonu zaštite. Tražili smo saglasnost Zavoda za zaštitu prirode i dobili smo je uz obrazloženje da taj objekat ne remeti zaštićene vrednosti rezervata. I sad se diže galama i odjednom su bitnija udruženja građana od javnih institucija – objašnjava zamenik predsednika opštine Nova Varoš Branko Bjelić inače nekadašnji direktor Rezervata.

Foto: PP Media Prijepolje

-Na neki način je neshvatljivo da se ta udruženja brinu kada je u pitanju sama izgradnja vizitorskog centra iako dobro znaju da se ne mogu pozivati na hranilište koje je upitno i koji mi na planu ne vidimo jer je napravljeno tako kako jeste, da ne pričam poseduje li ono bilo kakvu dozvolu. To je ono što smo nasledili i što ćemo u budućnosti gledati da rešavamo i sprovedemo u legalne tokove. Nelogično je i to da udruženjima ne smetaju kolone autobusa i vozila na samoj brani a da je nešto što je potpuno uređeno i usklađeno sa svim pravilima struke problem. Mislim da udruženja imaju lošu nameru kada je pravac razvoja turizma u pitanju i rezervata kao upravljača – poručuje Dejan Grbić, predsednik Komisije za planove i predsednik Skupštine Rezervata Uvac.

This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of portal PP Media and may in no way be taken to reflect the views of the European Union.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal PP Media i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

PP Media