U okviru projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu” Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ održane su edukacije u više od 10 gradova u Srbiji.
Povod edukacija je činjenica da u više od 16 000 javnih zgrada u Srbiji, među kojima su škole i obdaništa, postoje veliki potencijali za uštedu energije, i to ne samo kroz rekonstrukciju zasnovanu na principima energetske efikasnosti, već i primenu znanja. Cilj edukacije je da doprinese promeni svesti, ponašanja i odnosa prema efikasnom korišćenju energije, navodi se na sajtu opštine Priboj.
„Pored ulaganja u energetski efikasne rekonstruktivne mere, značajan faktor energetske efikasnosti je znanje. Da bi se ulaganja isplatila veoma je važno da oni koji održavaju infrastrukturu, njome upravljaju ili je koriste, poznaju i primenjuju mogućnosti za uštedu energije. Primeri najbolje prakse razvijenih evropskih zemalja ukazuju koliko je važan domaćinski odnos pri upotrebi energije i da je moguće ostvariti značajne uštede primenom čak i jednostavnih mera energetske efikasnosti,“ rekla je tim povodom Svjetlana Đokic, viši projektni menadžer GIZ-a.
Projekat „Energetska efikasnost u zgradarstvu“, objasnila je Đokić, pored velikih potencijala za uštede u školama i vrtićima, u vidu ima i značajan uticaj primene mera energeteske efikasnosti na smanjenje emisije CO2 i zaštitu životne sredine. „Zajedničko delovanje svih aktera u ovoj incijativi je od krucijalnog značaja,“ zaključila je Đokić.
Ideja edukacije je da će, ukoliko su informisani i prate dostignuća i novine važne za uspešno funkcionisanje škole, direktori utoliko brže i lakše omogućiti da nove ideje i inovativni pristupi budu primenjeni u školi kojom rukovode. Sa druge strane, nastavnici, to jest stručni saradnici, u prilici su da, po povratku sa obuke, omoguće širenje znanja i razvijanje eneregetski efikasnih navika kod zaposlenih u kolektivu.
Predavač na obuci u Priboju bila je Maja Stešević, a da bi se polaznicima pružilo što više informacija i primenjivih ideja za racionalno korišćenje i uštedu energije, u program obuke uključena su i veoma konkretna uputstva – od toga kako se pravilno provetrava učionica, do toga koliko se može uštedeti ako se na kraju dana isključe svi izvori energije kao što su osvetljenje i kompjuteri.
„Obuka za direktore škola, kao i prethodna obuka za domare u školama, pomoći će korisnicima ovih javnih objekata da smanje račune, koji se plaćaju iz lokalnog budžeta. Na taj način u gradskoj kasi će ostati više novca za dalja ulaganja u cilju konfora i kvaliteta života svih građana, a posebno dece,” zaključio je Marko Janjušević, energetski menadžer opštine Priboj i zahvalio se GIZ-u i PКS-u na podršci u ovom slučaju, ali i ostalim aktivnostima opštine Priboj u oblasti energetske efikasnosti.
Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji sprovodi GIZ, ima za cilj povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama sa fokusom na 6500 škola i vrtića. U okviru ovog projekta, između ostalog, izrađene su Nacionalna tipologija škola i Nacionalna tipologija vrtića, kreiran je i priručnik za nastavnike “Igraj za energiju” i istoimena društvena igra namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola, koji će im poslužiti da se detaljnije upoznaju sa prednostima primene principa energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
„Ponosni smo na rezultate koji su za kratko vreme ostvareni u ovoj oblasti. Veoma je važno što su za „isti sto“ seli predstavnici svih relevantnih nacionalnih institucija sa idejom i željom da se unapredi energetska efikasnost u školama i vrtićima. Istovremeno, sprovodimo programe obuke za domare, direktore i zaposlene u školama i vrtićima, kao i edukativne kampanje za decu. U oba ova procesa zaključak svih aktera je isti – energetsku efikasnost treba posmatrati kao investiciju, a ne kao trošak. Ulaganje u energetsku efikasnost, osim ušteda, vodi ka poboljšanju uslova života i višem nivou konfora,“ zaključila je Đokić.
Obuku je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava.
PP Media
