Zlatibor/Čajetina – Pre više od pola veka u zlatiborskim šumama primećeno je nestajanje zlatnog bora, stabla po kome je čuvena ova planina, a neke od legendi kažu i da je Zlatibor upravo po ovom boru dobio ime. Poslednje njegovo stablo pre nekoliko godina izvalio je vetar.
Foto: B.Ilić
Zimus su na ovoj planini, u dvorištu Šumske uprave, zasađene sadnice belog bora, koje će, kako su nam tada rekli iz Parka prirode „Zlatibor“, poslužiti kao podloga za kalemljenje zlatnog bora.
Poslednje njegovo stablo sačuvalo se u zlatiborskom selu Negbina, pod Murtenicom, nedaleko od magistralnog puta koji povezuje Zlatibor i Novu Varoš, ali je i ono stradalo pod teretom snega, kada ga je jak severac polomio i izvalio iz zemlje.
U proces kalemljenja krenuli su ovih dana, jer je proleće, kako ističu, pravo vreme za ovaj čin.
Foto: B.Ilić
– Akciju sprovodi Udruženje Discover Serbia, mi im naravno pružamo svu podršku sa stručne strane, kao i Evropska unija i Šumarski fakultet iz Beograda. Misao nam je da na ovaj način zlatni bor vratimo na Zlatiboru, i to na način na koji se odvajkada radilo u ovom kraju – rekao nam je Uroš Nešević, dipl. inženjer šumarstva zaposlen u Parku prirode „Zlatibor.“
Zlatni bor je, objašnjavaju stručnjaci, retka promena na belom boru, koju je prvi put zabeležio inženjer šumarstva Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje započeo je doktor Mihajilo Tošić 1994. godine.
U današnjem vremenu, kažu, sačuvale su se samo četiri jedinke zlatnog bora.
– Nakon što su poslednje stablo ovog jedinstvenog bora izvalili sneg i vetar, u ovom kraju mogli su se videti samo njegovi kalemi, i to u dvorištima pojedinih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini – kaže Nešević.
Zlatni bor, zaključuju iz Parka prirode, kalemiće na više lokaliteta na Zlatiboru, počevši od dvorišta Šumske uprave i Turističke organizacije, kao i pored pojedinih hotela, ali i ispod kabina zlatiborske gondole.
B.Ilić
