Žene u lokalnom parlamentu – imaju li kvote efekta?

Prijepolje – Da se sistem kvota za manje zastupljeni pol odnosno žene, poštuje pri kreiranju izbornih listi, ali ne i pri dodeli odborničkih mandata, najbolji primer je opština Prijepolje. Svih 11 listi koje su učestvovale na lokalnim izborima za odbornike u Skupštini opštine 2020. godine, uglavnom su ispoštovale Zakon o lokalnim izborima koji predviđa da među svakih pet kandidata po redosledu na listi moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.

Međutim, sedam listi ušlo je u skupštinu, od kojih su tri dobile po jedno odborničko mesto. Tako je samo 14 žena postalo odbornica u lokalnom parlamentu, što je ispod zakonske kvote od 40% manje zastupljenog pola.

Partije koje su dobile po jedan mandat, (SDA Sandžaka, GG Za bolje Prijepolje – Lutka, Građanski pokret “Za čisto Prijepolje”) nisu imale  zakonsku obavezu da delegiraju žene. Obzirom da je nosilac sve tri liste bio muškarac, jasno je zašto je pri konstituisanju aktuelnog saziva prijepoljskog parlamenta u startu narušen procenat od minimum 40% zastupljenosti žena.

 Ali, danas, od 41 odborničkog mesta u prijepoljskoj skupštini, samo 11 pripada ženama. Da li žene nešto (ili možda neko?) udaljava od odborničkih fotelja?  Milena Jovanović (SPS) jedna je od 4 odbornice koje su ušle u parlament a kasnije podnele ostavku na odborničku funkciju, kako kaže, “iz ličnih razloga.”

– Kao politički aktivna mlada žena imala sam punu podršku svoje partije koja je uvidela i prepoznala u meni vrednosti i kvalitete koje posedujem i delegirala me na mesto odbornice. Ostavku na mesto odbornice dala sam kasnije iz ličnih razloga. Bilo da su na vlasti ili u opoziciji, ženama je potrebno samo malo podrške kako bi se dokazale na polju politike, koja je godinama unazad važila za oblast u kojoj muškarci dominiraju – kaže Milena i dodaje da, koliko će žene biti uspešne u karijeri, koliko u porodici, a koliko u politici jeste nešto na šta jedino one mogu uticati.

Smeštanjem određenog procenta kandidatkinja na izborne liste, po principu na svaku četvrtu ili petu  poziciju, formalno se poštuje ali suštinski izigrava zakonska kvota, jer nijednu od žena ne dovodi u izglednu poziciju da bude I stvarno izabrana na mestu odbornice. Najčešće, svaki sledeći na listi, nakon žene je muškarac I zato su oni ti koji kao prvi naredni kandidati sedaju u skupštinsku fotelju pošto one daju ostavku.  

Izuzetak od ovog nepisanog pravila u prijepoljskoj skupštini je lista partije Rasima Ljajića, gde je ženu zamenila žena.Predsednik te odborničke grupe, Šefket Šehović, koji još od 2008. godine svedoči dešavanjima u lokalnom parlamentu, kaže da je takva smena posledica poštovanja zakonske forme ali i istinskog nastojanja da žene budu ravnopravno zastupljene sa muškarcima u njihovim redovima.

-Verujte da su, na kraju krajeva, žene i odgovornije kada se prihvate te funkcije ali i savesnije rade. Naša odbornička grupa imala je sreću da se u njenim redovima nađu žene koje su istaknute u oblasti prosvete, privatnog biznisa i zaslužile su odborničke funkcije na kojima će se zalagati za unapređenje nekih pitanja iz oblasti njihovog delovanja a ujedno i za interese svih građana naše opštine – ističe Šehović.

Ima li dovoljno žena da bi se ispunili zahtevi za kvotama?

Još uvek ne možemo da se oslobodimo nekih stereotipa, primera radi, da politika kompromituje, stoga mislim da je to razlog što žene odustaju. Prosto, nisu spremne da plivaju u tom mulju, smatra član Opštinskog veća Zoran Despotović a nekadašnji narodni poslanik.

–  Da bi se ispunila forma na listama, kako poslaničkim tako i odborničkim, teško dolazimo do žena koje žele na taj način, kroz politiku, da se istaknu. Čak i kada ih animiramo i one se nađu na listi i prođu odbornički mandat, pojedine žene podnose ostavku jer to navodno nije za njih, ne stižu od obaveza itd. Sledeći na listi je muškarac i tako dolazi do promena. Nekako, tradicionalno, vezani smo uverenjem da politika pripada muškarcima i to je ono što u budućnosti moramo iskoreniti ako zaista želimo  da žene učestvuju u radu zakonodavnih organa vlasti – tvrdi Despotović.

Ono što žene zaista mogu postići u parlamentu, naročito u vezi  “ženskih pitanja“ poput socijalne i zdravstvene zastite, obrazovanja i sl,  varira od njihovog broja ali i od ličnih kompetencija, tvrdi Suanita Čelebić, koja je već četvrti mandat odbornica u SO Prijepolje.

– Mislim da žene same moraju da se osnaže i dobro sa sobom razgraniče da li su spremne na izazove u realnom svetu. Kada se osvrnem na svoje političke početke, uviđam da je danas mnogo lakše biti žena u javnom i političkom životu nego ranije- nekada smo se borile za tu kvotu od 30%, pa kasnije od 40% da bi sebi pre svega obezbedili pristup mestima odlučivanja. Danas, kada imamo obezbeđen pristup, shvatamo da kvota ne znači ništa ako  je žena radi reda prihvatila neko mesto na odborničkoj listi. Ako se već prihvata te funkcije, onda žena mora biti u temi i shodno ličnim afinitetima dati znanje i doprinos u funkcionisanju celokupne vlasti – kaže Suanita, koja duže od jedne decenije sedi u skupštinskim klupama.

Ona dodaje da su sve žene koje i dalje sede u skupštinskim klupama veoma uspešne u privatnom životu i cenjene u svojoj sredini tako da im kvota nije bila potrebna da bi se našle na listi a potom i ušle u skupštinu.

– Ako posmatramo one koje su ostale u aktuelnom sazivu prijepoljskog parlamenta primetićete da se na mestu zamenika predsednika skupštine nalazi žena i to veoma prepoznata u poslu kojim se bavi. I ostale odbornice su u privatnom životu veoma uspešne, nalaze se na odgovornim funkcijama – ističe Čelebić koja je i sama na čelu jedne uspešne firme koja broji više od 300 radnika.

Zamena izabranog lica nije zakonski regulisana kao obaveza da se lice manje zastupljenog pola zamenjuje licem istog pola pa je teoretski moguće zamisliti situaciju da se sve izabrane žene povuku i ustupe mesto svojim muškim partijskim kolegama, što bi značilo potpuno izigravanje kvota. Kada se ta zakonska praznina kombinuje sa nedostatkom volje političkih partija da podrže kandidatkinje, jasno je kako nastaje parlamentarna slika kojoj trenutno svedočimo ne samo u Prijepolju, već gotovo u svim opštinama Zlatiborskog okruga.

This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of portal PP Media and may in no way be taken to reflect the views of the European Union.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal PP Media i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

PP Media