Da li su visoke kazne lek za bahate vozače?

Novi saobraćajni propisi i znatno pooštrene kazne, ne samo novčane, izazvali su oprečne reakcije među srpskim vozačima. Dok jedni kažu da su kazne nesrazmerno visoke prema našem standardu, ima i onih koji tvrde da su i dalje blage i da „neće one koji su najčešće pravili prekršaje, bahate vozače, naučiti pameti“.

Kao da mnogi srpski vozači zaboravljaju da su na sopstvenoj „koži“ osetili koliko su u zemljama regiona i u Evropi poslednjih godina pooštrene kazne za prekršaje u saobraćaju, pogotovo što tamo teško mogu da na bilo koji način izbegnu kaznu.

Mada pojedine kazne (najviše novčane za fizička lica su 120.000 dinara) iz perspektive vozača sa prosečnim srpskim primanjima izgledaju stvarno astronomske, valja istaći da su one zaprećene samo za najteža dela obuhvaćena Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije. Pri tome su ta dela, u najvećem delu slučajeva, „podržana“ i kaznom zatvora, višemesečnim oduzimanjem vozačke dozvole, kaznenim poenima.

Za neke prekršaje čak nije predviđena uopšte novčana kazna, već prekršiocu odmah sleduje – zatvor.

TAKO za vozače koji prekorače više od 91 kilometar na sat dozvoljene brzine u naseljenom mestu ili 101 kilometar više od dozvoljene brzine van naseljenog mesta, automatski sleduje zatvor od 30 do 60 dana, baš kao i za nasilničku vožnju!

– Cilj ovih izmena je da vozači shvate da ne može sve da se plati i da nasilnička vožnja mora biti sankcionisana na najstroži način – objasnio je Nebojša Arsov, načelnik Uprave saobraćajne policije Srbije.

Na česta pitanja da li je bilo razloga da se, po mnogima, ionako previsoke kazne povećaju, pojedine čak i dupliraju, najbolji odgovor daje – statistika.

U periodu od 2012. godine (kada je počeo da slabi efekat ZOBS iz 2009) do 2016. godine u Srbiji je bilo 179.956 saobraćajnih nesreća! Lakše telesne povrede zadobilo je 77.907 lica, teške povrede 17.058, a čak 3.080 ljudi je izgubilo život. Materijalne štete su izuzetno visoke, samo u 2012. godini je procenjena šteta od saobraćajnih nesreća – 321,3 miliona evra.

NISU samo naši zakonodavci uvideli da je represija i zaprećena kazna „najbolja kočnica“. U skoro svim zemljama regiona, ali i Evrope, poslednjih godina su pooštrili saobraćajne kazne. U Francuskoj, na primer, ne možete da telefonirate ni iz automobila koji je parkiran pored puta!

Kazne za najčešće prekršaje – nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnih telefona u toku vožnje – svuda su paprene. U Crnoj Gori „luksuz“ telefoniranja neće vas više koštati „samo“ 50 evra, kazna je podignuta na 60 do 150 evra, u zavisnosti od procene policajca na licu mesta koji ste stepen opasnosti izazvali.

Slično je u svim zemljama Evrope. Prekoračenje brzine se „sprečava“ izuzetno visokim kaznama. U Crnoj Gori, ako vozite brže od 70 km na čas kroz naseljeno mesto, platićete i 2.000 evra! Dakle, mnogo više nego u Srbiji.

Ista kazna za vozača sa sklonostima Fanđa očekuje i u Hrvatskoj, Austriji… Pri tome u Bugarskoj, ukoliko se ustanovi da ste već ranije kažnjeni zbog prekoračenja brzine, platićete duplo veću kaznu, ostaćete bez dozvole na godinu dana, a može da vam se desi i da posetite neki od tamošnjih zatvora.

Skoro u svim evropskim zemljama novčane kazne su kombinovane sa kaznenim poenima, oduzimanjem vozačkih dozvola, ali i zatvorom.

Naši vozači, po pravilu, mnogo više paze na propise u inostranstvu, a objašnjenje je jednostavno: svesni su da će teško moći da na bilo koji način izbegnu kaznu, što još pokušavaju da „preskoče“ kod kuće direktnom „pogodbom“ sa onim koji ga uhvati u prekršaju. Verujemo da će srpski organi i za to naći leka…

SVAKOG DANA POGINE 500 DECE

Nije samo naša zemlja suočena sa poraznom statistikom sa drumova. Slična situacija je širom planete. Tako je FIA (Svetska automobilska federacija) poslednjih godina krenula u žestoku kampanju posvećenu bezbednosti na drumovima, u kojoj učestvuju mnogobrojne poznate ličnosti.

Podaci koje je objavila FIA govore da godišnje na planeti u saobraćajnim nesrećama život izgubi 1,3 miliona ljudi, a 50 miliona bude povređeno! Svakog dana, tako, pogine 3.000 osoba, među kojima 500 dece.
Izvor: Večernje novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *