Zbog „letnjeg potopa“ stadima preti glad

U planinskim selima jugozapadne Srbije još nije počela kosidba, jer se zbog obilnih kiša ne može u livadu, pa meštani strahuju da neće stići da spreme dovoljno hrane za zimsku ishranu stoku, što bi moglo da ima katastrofalne posledice po stočni fond. Zbog obilnih kiša koje u poslednja dva meseca padaju skoro svaki dan, na većini parcela još nije počela kosidba, a trava je polegla i trune, pa u planinskim selima širom jugozapadne Srbije strahuju da neće uspeti da spreme dovoljno sena za ishranu stada tokom zime. Nema ni zaliha od prošle godine i ukoliko potraje „letnji potop“, dobar deo stoke moraće „pod nož“ ili na prodaju u bescenje.

Trava izgubila na kvalitetu, prinosi desetkovani

U prostranom Kalipolju na padinama Javora kod Nove Varoši, nepokošene livade dokle ti pogled doseže. Poljoprivrednici zabrinuto gledaju u nebo i mole se za bar desetak sunčanih dana, kako bi se spasavalo što se spasiti može. Ovde nema domaćinstva bez bar desetak grla u štali, a proizvodnja mleka i zlatarskog sira su, uz proizvodnju krompira, za većinu meštana najvažniji izvor prihoda.

Vladan Korićanac iz Ljepojevića ima dvadesetak goveda i jada se: „Za njihovu ishranu treba mi 3.500 do 4.000 bala sena, a ja nisam spremio još ni jednu. Početak je avgusta, a u božetićkom kraju sa sedam sela skoro da niko nije mahnuo kosom, što se ne pamti. Kod nas u Ljepojevićima svega par domaćina je uspelo nešto da pokosi, a lane je do Petrovdana kosidba bila završena. Trava je već izgubila na kvalitetu i prinosi su desetkovani, ali kositi se mora. Nevolja je što seno neće imati gde ni da se kupi, jer slična situacija je širom zapadne Srbije. Posejao sam i hektar zobi, ali ukoliko potraju kiše i ona će da propadne“.

Krave će morati na dijetu

I tamo gde su domaćini tokom kratkih sunčanih perioda uspeli da „obore“ livadu, trava uglavnom propada u otkosima. Jedino su meštani koji se u ishranu stoke oslanjaju na silažu uspeli da je pripreme pre dugotrajnih kiša. U selu Bistrica bliže limskoj dolini, Petar Ljujić je sredinom jula pokosio dva hektara pod „veštačkom“ travom. Ali nakon kratkog sunčanog perioda opet su krenule padavine, pa je pokošeno izbalirao tek posle desetak dana.

„Livadu sam đubrio osokom i da je moglo na vreme da se kosi imao bi sigurno preko hiljadu bala. Ovako, uspeo sam da skupim jedva polovinu od toga, ali je i od njih slaba vajda. Trava je u otkosima pocrnela od kiše i nije za ishranu stoke, pa ću je zimus koristiti kao prostirku za krave i junad, a imam ukupno 27 grla. Prezrela je i zob koju sam posejao na 2,6 hektara i propada u njivi. Sreća, ostalo mi je nešto bala od prošle godine, a uspeo sam da spremim i oko 100 kubika silaže. Valjda ću uspeti da ukosim još nešto, a posejao sam i silažni kukuruz na tri hektara, što će, nadam se, biti dovoljno da krave uz strogu dijetu pregrme zimu. Nikad gora godina. Sve je bilo dobro rodilo ali ćemo malo šta od plodova uspeti da unesemo u kuću“, kaže Ljujić.

Sve sluti na katastrofu

I na susednom Pešteru gde se gaji više od 110.000 grla krupne i sitne stoke, meštani kažu da sve sluti na katastrofu. Tokom dvadesetak dana jula ovde je palo i do 360 litara kiše po kvadratnom metru, što ne pamte ni najstariji meštani.

„Pre nekoliko godina imali smo strašnu sušu, ali je ovo sada mnogo gore. Stadima preti glad ukoliko ne bude sunca i produženog leta, a u septembru zahladni, što na ćudljivom Pešteru ne bi bilo nikakvo iznenađenje. Država ne bi smela da nas ostavi na cedilu. Ovo je ozbiljan udarac stočarstvu na Pešteru i šire, i mora naći način da nam pomogne. Moja šira porodica gaji oko 600 ovaca i 50 grla krupne stoke, a još nismo uspeli da spremimo ni gram sena“, kaže Enver Dacić, ugledni stočar iz Karajukića Bunara.

Rešenje je u rolo balirki

Stočar Rajko Grbović iz Štavlja kod Sjenice jedan je od retkih koji se ovog leta koliko-toliko uspešno nosi sa vremenskim nepogodama. Zahvaljujući rolo balirki koja sirovo tek pokošeno seno vakumira u foliju, on je travu „skinuo“ sa oko 15 hektara, a sprema se da kosi još osam. Mada za Šumadiju i Vojvodinu ovakve balirke nisu nikakva novost, u ovom delu Srbije ih je svega nekoliko. Zbog lošeg iskustva sa ovogodišnjim kišnim letom, sve je više poljoprivrednika koji razmišljaju da je kupe.

Balirku i uvijač Rajko Grbović je prošle godine platio ukupno 4.200 evra i već mu se kaže isplatio svaki uloženi dinar. Njegova petočlana porodica bavi se proizvodnjom sjeničkog sira, a u štali gaje 10 krava i šest junica.

„Trebaju mi još svega tri, četiri lepa dana, pa da završim sa pripremom sena za zimu, ali će problem biti sa žitom, jer se zbog blata još dugo neće moći u njivu. Vakumirano seno je znatno kvalitetnije od sena iz klasičnih bala, pa i krave daju znatno više mleka. Ovaj način spremanja sena za zimsku ishranu stoke u razvijenim zemljama koristi se odavno, ali na žalost koliko Srbija kaska za Evropom u pogledu primene mehanizacije u poljoprivrednoj proizvodnji, toliko mi u ovim krajevima zaostajemo za ostatkom Srbije, a nema razloga da bude tako“, kaže Grbović.
Izvor: Agroklub Željko Dulanović