Danas je Prvi maj – kako je pandemija uticala na položaj radnika

U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme, obeležava se Međunarodni praznik rada – Prvi maj. I ove godine je dočekan u senci pandemije koronavirusa i pitanja koliko će ona uticati na položaj zaposlenih i njihova prava.

Ilustracija

Pandemija koja traje više od godinu dana, osim na zdravlje, najveće posledice ostavila je na tržište rada. A kakav je položaj radnika i koliko se poštuju njegova prava, građani govore različito.

Prava radnika u celom svetu su na udaru zbog pandemije, kažu u Savezu samostalnih sindikata Novog Sada i očekuju da će se veće posledice osetiti u budućnosti.

„Ako gledamo da nam je sve više prekarnog rada, sve manje ugovorenog rada kolektivnim ugovorima, sve više oblika fleksibilnog zapošljavanja, sve manje onog rada na koji smo mi navikli, rada za stalno, čini mi se da su prava radnika ugrožena, a oni što je za mene jako loše, to je da se svakim novim zakonom, i ono malo radničkih prava i dalje derogira“, kaže Vladimir Gvozdenović iz Savez samostalnih sindikata Novog Sada.

U prethodnom periodu najugroženija su bila prava na korišćenje godišnjeg odmora i zaradu.

„Poslodavci su uglavnom u vreme prvog talasa kada su bili onemogućeni da rade i kada zaposleni nisu dolazili na rad zbog vanrednog stanja, uračunavali zaposlenima to vreme u godišnji odmor. U momentu, kada je država najavila subvencije poslodavcima, poslodavci su to iskoristili i čekali da na svoj račun prime te subvencije, pa tek onda da zaradu isplate radnicima. Zbog čega je zarada kasnila izvesno vreme, ne puno, ali je kasnila“, objašnjava advokat Sanja Stanić.

U nekoliko slučajeva koje je vodila, poslodavci su zaposlenima zabranili da koriste bolovanje ukoliko nisu razvili težu kliničku sliku na oboljenje kovid 19. Sindikat kaže da je zbog takvih situacija bitno da radnik poznaje svoja prava.

„Osnovno što je u vezi bezbednosti i zdravlje na radu, a to je da radnik može da odbije posao ukoliko mu je ugroženo zdravlje ili bezbednost na radu“, ističe Gvozdenović.

Ipak, Gvozdenović kaže da je u ovom trenutku najteže osobama koje rade bez prijave, a da je takvih radnika svakim danom sve više. Ipak, hvali pomoć države u iznosu od tri minimalca i grada koji je izdvojio više od 170 miliona dinara pomoći za zapošljavanje i samozapošljavanje.

RTS