Više od trećine odbornika u pribojskoj skupštini od 2020. nije progovorilo ni reč!

Priboj – U prethodnom sazivu Skupštine opštine Priboj (2016-2020), sednice lokalnog parlamenta najkraće bi se mogle opisati kao “protočni bojler” za izglasavanje odluka upućenih od strane opštinskog veća. Bez ikakve rasprave,uz poneku reč predlagača i podnosioca izveštaja, uglavnom direktora javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava, tridesetak tačaka bi se usvojilo za sat vremena. Sednica bi se završila, a da građani koji prate prenos, ne ugledaju odbornika za skupštinskom govornicom. Danas je situacija nešto drugačija.

Ulazak 6 odbornika opozicije u skupštinu bilo je dovoljno da zatalasa “mirno parlamentarno pribojsko more” i da navede pojedine odbornike da puste glas. Sudeći prema zapisnicima, samo pojedine, jer više od trećine pribojskih odbornika aktuelnog saziva, od 2020. godine nije progovorilo ni reč!

-Rad jednog lokalnog parlamenta ne odvija se samo kroz plenarne sednice, vec kroz prateće aktivnosti i rad skupštinskih odbora, kao i drugih radnih tela. U pomenutom periodu vođena je vrlo živa van plenarna aktivnost čime se povećavao radni učinak sednica parlamenta. Dobra priprema akata, kroz živu aktivnost tokom izrade njihovih nacrta, javne rasprave, otvorenost izvršnih organa tokom utvrđivanja predloga akata, samo su neke od aktivnosti koje su doprinele jedinstvenom i usaglašenim radu u parlamentu- kaže predsednik SO Priboj Boris Mrdović opisujući stanje lokalnog parlamenta u periodu između 2016-2020 i pravdajući neaktivnost pribojskih odbornika na samim sednicama.

Aktuelni saziv skupštine opštine Priboj konstituisan je 18. avgusta 2020. godine. Do danas je održano 13 sednica (14. je zakazana za utorak 28. mart). Na strani vladajuće većine, u skupštinskim redovima sede odbornici SNS,PUPS, PS, SRS, SPS,SDP, LDP, SPP,SDA a u redu opozicije Zdrava Srbija i POKS.

 Od 41 odbornika, koliko ih broji pribojski parlament, 17 nikada nije izašlo za skupštinsku govornicu a sedam odbornika se čulo samo jednom kada su obrazložili neki predlog ili postavili jedno pitanje.

 Od 24 člana odborničke grupe „Aleksandar Vučić- Za našu decu“ kojoj pored odbornika SNS, pripadaju i PUPS, PS I SRS, 13 odbornika od 2020. godine nije progovorilo ni reč; nisu ni dva, od ukupno 4 odbornika OG SPS. Od 5 odbornika sa lista SDP-LDP i SDA Sandžaka, dvoje se nikad nije sa skupštinske govornice obratilo građanima koje predstavljaju, dok ostali odbornici manje – više. Najglasnija je opozicija koju čini 5 odbornika Zdrave Srbije i jedan odbornik POKS-a.

-Sada je rasprava dinamičnija uz uvažavanje različitosti, uz poštovanje suprotnog mišljenja, ali sa akcentom na kvalitet odluka.  Konstruktivnost i dijalog vrlo često su rezultirali uvažavanjem predloga i amandmana opozicije, što je suštinski dalo duh kvalitetnom i jakom parlamentarnom radu u skladu sa evropskim tekovinama demokratskog odlučivanja. Priprema svake sednice lokalnog parlamenta uvek se odvijala kroz usaglašavanje osnovnih principa. Poznati smo kao parlament čiji odbori i radna tela učestvuju u mnogim projektnim aktivnostima čime se na inkluzivan način želi približiti rad narodnih predstavnika kroz involviranost različitih društvenih slojeva u procese donošenja i kreiranja predloženih politika. Transparentnost, otvorenost sednica SO za javnost, prisustvo medija, javne rasprave vezane za nacrte pojedinih odluka, ali i medijska otvorenost sednica izvršnog organa, samo su neki od primera jednostavnosti, a složenosti, pribojskog parlamentarizma- tvrdi predsednik SO Priboj Boris Mrdović.

S druge strane, Nenad Anđić, odbornik opozicije tvrdi da parlamentarna rasprava ipak nije tako kvalitetna.

-Postoje odbornici vladajuće većine koji su se od 13 skupštinskih sednica pojavili samo na prvoj,konstitutivnoj. Iste se zakazuju na svaka 3 meseca, u zakonski krajnje predviđenom roku. Broj skupštinskih zasedanja u našem okruženju (Prijepolje, Užice, Nova Varoš… neuporedivo je veći) pa to sve dodatno obesmišljava. Pitanja „ko je pročitao barem jednu tačku dnevnog reda“ na barem jednoj od predhodnih sednica, bespredmetna su. Nažalost, tu sede ljudi koji su samo fizički prisutni a još žalosnije je što se to od njih jedino i očekuje na tom mestu. Skoro da su jedine aktivnosti odbornika iz redova vlasti vezane za one fizičke – neophodnost dolaska na sednice kao većine, glasanje podizanjem ruke… Retki su primeri pa ih se sećam, da je neko od odbornika iz vlasti obrazložio, pojasnio ili branio nešto što je od strane Veća kroz tačke dnevnog reda predloženo odbornicima u skupštini. Uticaj većine odbornika (računajući i neke „opozicione“) na skupštinski rad ,diskusije, rasprave o predlozima u tragovima je i minoran. Možda to nadoknađuju vanskupštinskim aktivnostima. Ono što zabrinjava je neaktivnost politički izabranih iz redova vlasti da daju ili probaju da odgovore na brojna pitanja. Konkretno, na poslednje dve sednice (ako ne računamo prisustvo i obraćanje predsednika opštine na zadnjoj , „novogodišnjoj“ sednici u trajanju od petnaestak minuta), niko iz funkcije politički izabranih nije bio prisutan!? Mogući odgovori i njihova težina svaljeni su na pleća državnih činovnika. Ako se tome doda sve manje direktora javnih preduzeća koji se nakon podnošenja izveštaja ponovo pojave za govornicom slika je više nego jasna ili „mutna“ kako god- ističe Anđić.

 Vođa pribojske opozicije, predsednik OO Zdrave Srbije u Priboju, Milan Kašerić, deli mišljenje kolege Anđića ;

-Odbornici koalicione vlasti su glasačka mašina bez ikakvog načela i  razmišljanja o tome da li je ono za šta glasaju dobro ili nije. Glasaju onako kako im se kaže, bez da promisle na sekund o tome šta i kako rade. Najbolji dokaz za to je da su o jednoj istoj tački, a to je povećanje primanja za trudnice, glasali svojevremeno apsolutno protiv, a kada su dobili drugačiju direktivu, bez pobune, glasali za. Dakle, klasična mašinerija koja služi za to da digne ruku i opravda mesečnu nadoknadu uz verovatno još ponešto što dobija od vladajuće koalicije – tvrdi Kašerić.

Opozicione partije u malim sredinama često se žale da ih vladajuća partija ili koalicija onemogućava u radu, otežava delovanje tako što im uskraćuje informacije, ne daje im na upotrebu odgovarajući prostor i pomoć, ali to nije slučaj u Priboju.

 Možda većina odbornika pribojske vlasti ćuti, ali, treba pošteno istaći, bar ne sprečava opoziciju da priča. I to koliko! Uvidom u zapisnik, ako uporedimo brojke, 6 odbornika opozicije je za skupštinsku govornicu izašlo 230 puta.

A 35 odbornika vladajuće većine? Kad se sabere, sve ukupno oko 60 puta.  

– Nisam sprečen da radim i govorim, ali sam sprečen da doprinesem. Koliko god moje ideje bile dobre, oni glasaju po defaultu. Glasaju onako kako im se kaže i toj mašineriji ne možeš prići, ne može se do njih dopreti. Ne mogu da se žalim na predsednika skupštine, nije da mi oduzima reč, nije da mi ne dozvoljava da pričam. Uglavnom kažem ono što želim i što mislim da treba reći, ali najveći problem je u tome što oni  o tome ne razmišljaju. To je najveća boljka naše male skupštine – navodi Milan Kašerić, rekorder po broju javljanja.

Pravo da svaki odbornik dobije reč i otvoren dijalog su temelj demokratskog parlamenta, tvrdi predsednik Skupštine opštine Priboj, Boris Mrdović, dodajući da pod tim imerativom vodi skupštinu.

-Vređanja, paraliza rada parlamenta, kao i negovanje nekulture (odsustvo kulture) dijaloga, neuvažavanja sugovornika, vodi u anarhiju i destrukciju parlamentarnog rada. Zato smo mi sve ove godine, efikasnom, demokratskom politikom, kulturom dijaloga, uvažavanjem specifičnosti, stvorili podno tlo za rad i punu afirmaciju izvršnih organa na polju sprovođenja odluka koje je naš parlament doneo. U krajnjem, najbolji pokazatelj takve politike je Priboj danas i afirmacija ekonomskih potencijala koji su vratili “život” ovoj sredini – navodi Mrdović.

A šta kažu odbornici “ćutolozi”, kako oni objašnjavaju svoj nerad na sednicama?

Šef OG SPS u Priboju, Momir Janović, neaktivnost članova svoje odborničke grupe pravda vanskupštinskim aktivnostima ali i odbijanjem “da pruža jeftinu zabavu gledaocima”:

-Kao što znate, odbornici su izabrani predstavnici naroda, da tokom mandata koji im je poveren donose odluke u ime svojih birača. Odbornici SPS Priboj trudili su se da u prethodnom periodu na najbolji način predoče potrebe svojih sugradjana u procesima odlučivanja. To nije nužno diskusija na samoj sednici skupštine. Odlična praksa predsednika skupštine opštine Priboj, gospodina Borisa Mrdovića, jeste da pred svaku sednicu saziva sastanak predstavnika odborničkih grupa. Na pomenutim sastancima, kao i na skupštinskim odborima trudimo se da utičemo na odluke koje se usvajaju na sednici skupštine, kroz konstruktivne sugestije i predloge, a sve u interesu naših sugradjana. Dakle rad odbornika SPS Priboj ogleda se kroz predložene odluke, izmene odluka i amandmane. Naravno, moja odbornička grupa i ja, uzećemo učešće u svakoj konstruktivnoj raspravi, suočićemo mišljenja tokom diskusije na sednici skupštine opštine Priboj ali ne očekujte od moje odborničke grupe da učestvuje u svakoj drugoj raspravi koja nije konstruktivna i koja nije usko vezana za tačku dnevnog reda o kojoj se raspravlja. Svakako da je gledaocima uvek zanimljivije da u prenosu vide rasprave koje su više lične prirode, medjutim moramo biti svesni odgovornosti svake izgovorene reči i raditi isključivo u pravcu poboljšanja uslova života naših sugradjana, a ne pružiti jeftinu zabavu odredjenom delu gledalaca – poručuje Janović.

Ako se demokratija u pribojskoj skupštini ostvaruje u punom kapacitetu, zašto su odbornici tihi? Nije oduvek tako bilo. Građani Priboja pamte prenose skupštinskih sednica gde se jasno znalo ko je vlast a ko opozicija. Odbornici i jednog i drugog tabora su bili poznati javnosti, jer su bili aktivni, a samim tim i građanima je bilo jasnije za koga su glasali i ko ih predstavlja u parlamentu. Nekada odbornik opozicije u pribojskoj skupštini a danas narodni poslanik Jasmin Hodžić tvrdi da je pasivnost lokalnih odbornika rezultat više faktora koje je u budućnosti poželjno menjati.

 -Za razliku od perioda kad sam ja bio odbornik u lokalnom parlamentu (2012-2016) današnji izgled SO Priboj je u najmanju ruku pasivniji. Jedan od razloga je što je politička scena i na republičkom i lokalnom novu bila polarizovanija i u takvim okolnostima opozicija je bila jača i imali smo veću političku snagu da aktivnije delujemo u lokalnoj skupštini. Drugi razlog je svakako jedan manir koji postoji kod odbornika vladajuće većine u celom regionu a ne samo u našoj zemlji a to je da budu dosta pasivniji. Eventualno su aktivni šefovi odborničkih grupa. Nešto slično se dešava i na nivou nacionalnog parlamenta. To je deo političke kulture da su opozicioni poslanici dosta aktivniji od poslanika i odbornika vlasti. I treći razlog je izborni sistem. Proporcionalni izborni sistem smanjuje motivisanost odbornika a i poslanika da budu aktivni jer nemaju direktnu odgovornost prema svojim biračima. On favorizuje partijske lidere koji su najodgovornije biračima, kampanje su personalizovane, ljudi u suštini ne znaju koga glasaju jer glasaju za liste koje obično nose nazive po liderima stranaka i u takvom izbornom sistemu je smanjena politička odgovornost i odbornika i poslanika. Automatski, kad je smanjena politička odgovornost, onda je smanjen i politički aktivizam uopšte. Da li je to dobro? Naravno da nije i mi moramo početi da radimo na promeni  političke kulture, na edukaciji ljudi, na ohrabrivanju onih koji se bave politikom da budu aktviniji i više komuniciraju sa svojom biračkom bazom i da pokušavaju da rešavaju probleme – mišljenja je Hodžić.

Bitno je da svi odbornici učestvuju u radu skupštine, tvrdi narodna poslanica iz Priboja Dijana Radović koja je nekad i sama sedela u klupama pribojske skupštine.

-Kao neko ko je biran u više saziva i lokalnog ali i republičkog parlamenta, smatram rad predstavničkih tela, izuzetno važnim, prvenstveno jer su to organi vlasti koji su zbog svoje predstavničke funkcije najbliži građanima, a od aktivnosti predstavnika u parlamentima, kako poslanika tako i odbornika, zavise i teme o kojima se raspravlja, kao i rešenja koja se predlažu i usvajaju o najvažnijim pitanjama za naše građane. Zbog toga je važno da oni, kojima su građani ukazali poverenje da ih predstavljaju u najznačajnim institucijama budu i aktivni, kroz sve oblike delovanja, kako u plenarnom radu, tako i u radu skupštinskih odbora ali i da budu prisutni na terenu, čime se postiže bolja percepcija za rešavanje različitih problema sa kojima se suočavaju naši građani i podstiče veća uključenost svih društvenih grupa u našoj državi – poručuje Radović.

This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of portal PP Media and may in no way be taken to reflect the views of the European Union.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal PP Media i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

PP Media