Trgovci pod lupom zbog visokih cena
Prijepolje/Priboj/Nova Varoš – U prodavnicama u Srbiji promet je manji devet odsto. Građani Srbije manje kupuju i to za devet odsto. Najmanje se štedi na hrani, dok se za druge proizvode više steže kaiš.
Ilustracija
„Jesam, smanjila sam kupovine, ali ne znam čega sam se lišila, svega po malo“ ili: „Šta je potrebno – potrebno je“, navode anketirani građani.
Napominju da se ni ranije nisu razbacivali, ali „sada se ne jede bečka, već piletina“.
Kupci se, opravdano, najviše žale zbog cena hrane. Stručnjaci kažu da su cene visoke u zemljama u kojima dominiraju u potrošačkoj korpi a u koje spada i Srbija kao i Mađarska, Slovačka ili Baltičke zemlje.
„Mnogo je faktora tome doprinelo, ne samo ovaj geopolitički lom koji se desio već i loša poljoprivredna godina prošle godine, a nažalost i ponašanje potrošača koje je ovde prisutno koje ne kažnjava upravo te prodavce i proizvođače koji podižu neopravdano cene svojih proizvoda,“ kaže dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Statistika i zvaničnici kažu da je najgore prošlo i da više nema troškovnih pritisaka na inflaciju, pa samim tim ni osnova za dalji rast cena. Kupci, među kojima jezikom analitičara – vlada „pogoršanje raspoloženja”, ne misle tako.
„Ja razumem ljude, taj efekat ne može odmah da se prikaže i on će tek doći u narednim mesecima. Ali ono što je činjenica da smo mi zaustavili rast inflacije, da je inflacija krenula da pada, da kreće stabilizacija cena i njihovo spuštanje“, naveo je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
U resornom ministarstvu kažu da je opredeljenje tržišna privreda i slobodna konkurencija. Potvrda su i deset maloprodajnih lanaca koji posluju u Srbiji, a dobrodošli su i novi.
„Ukoliko bude neophodno mi ćemo intervenisati i u budućnosti. To ne sme da bude praksa ali dok god su ovakve okolnosti, dok god imamo rat na istoku Evrope mi ćemo se truditi da zaštitimo naše najugroženije slojeve stanovništva“, rekao je Momirović.
Upravo taj geopolitički faktor analitičari vide kao trenutno jedini rizik, ali upozoravaju da će recesioni pritisci potrajati. Posledica je da na kraći rok ne može da se računa na veći privredni rast.
„Realni pad tražnje će neminovno dovesti do prvo usporavanja porasta a zatim možda i do nominalnog, odnosno pada nivoa cena pojedinih proizvoda. Tu pre svega mislim opet na neke poljoprivredne proizvode“, napomenuo je Nikolić.
Zbog cena, prvenstveno su trgovci pod lupom mada su oni kraj jednog dužeg lanca, od proizvođača, dobavljača, distributera i transportnih kompanija.
Izvor: RTS