Alko Ćatić: Dobro smo, hvala svima koji nas nisu ostavili same u teškim trenucima

Prijepolje, Beograd – Poznata prijepoljska porodica Ćatić preživela je teške trenutke proteklih mesec dana i trenutno je razdvojena. Alko se najpre zauvek oprostio od svoje majke. Ona je prva prijepoljka koja je izgubila život kada je virus ušao u ovaj grad.

A onda je nastala grčevita borba za porodicu koja je razdvojena. Alko je sa suprugom i detetom prebačen u užičku bolnicu, zatim Beograd. Najstariji su zaključani u svom domu, Osman, njegov brat, snaha. Minut kao dan, dan ko godina.

Ali izgleda da su ovi vredni ljudi prebrodili najteže. Čuli smo se sa Alkom. Trenutno je smešten sa porodicom na sajmu jer je opasnost prošla.

Prvo je pomenuo majku, a onda komšije prijatelje. Već u drugoj rečenici čestitao je veliki praznik svim svojim prijepoljcima koji ga slave.

Teško mu pada majčina smrt, ali hrabri su to ljudi, nose u sebi.

,,Dobro smo, hvala što ste se javili. Niste jedini, tek čoveka kada zadesi nešto ovako shvati koliko prijatelja ima i koliko to znači. Nadamo se da ćemo se uskoro videti, i da ćemo nazad u naš grad koji meni mojoj supruzi i detetu mnogo nedostaje. Da obiđem majci grob“, kaže Alko u čijim rečima se oseća tuga za majkom, ali i nada da je sve konačno prošlo. Veli da se mnogi javljaju da ih ohrabre, osokole i daju podršku.

„Moja familija, familija moje žene, komšije, moji prijepoljci, učitelji i nastavnici OŠ „Boško Buha“ iz Ivanja, profesori prijepoljske gimnazije, moje kolege i saradnici“

Zvali su nas i hodže iz obe Islamske zajednice.

„Posebnu zahvalnost doktorima, sestrama i svim zaposlenim u prijepoljskoj bolnici. Posebno doktorki Taidi Hašinbegović, doktorki Lejli Koldžić i hvala svima puno, ne mogu svih ni da se setim. Želim puno sreće i zdravlja svima“ – nabraja on plašeći se da nekoga ne preskoči.

Uslovi dobri, imamo svega

Smešteni smo ovde u hali sajma i moram pravo reći uslovi su zaista dobri, kaže Ćatić.

,,Ti ljudi stvarno su toliko ljubazni, predusretljivi da nemamo reči. Hrana je odlična, evo jutros za doručak da biraš šta hoćeš, od pašteta, peciva, jogurta. Za ručak je uvek kuvano, ili pileći bataci. Voće je tu uvek i slatko nešto. Кo hoće da igra tenis ima prostora i za kraću šetnju. Jednostavno smo zahvalni za sve, nije lako za ovoliko naroda organizovati sve to. I ko god kaže da je loše ne govori istinu. A najgore je kada izgubite nekoga, moja porodica je to osetila na svojoj koži,, kaže on.

GZS i PP Media