Da se prespavane industrijske revolucije, godine stagnacije i ekonomskog devastiranja, mogu nadoknaditi, primer je pribojska opština. Pribojska Slobodna zona, 13.po redu u Srbiji, danas je jedna od najbrže rastućih, za primer u regionu ali i celoj zemlji.
Krajem prošle godine u Slobodnoj zoni Priboj, potpisan je ugovor sa 500.radnikom, što je indirektno egzistencija i za 500. porodicu u Priboju. Slobodna zona, tako je postala lokomotiva ekonomskog i industrijskog oporavka Priboja, koji je oduvek važio za grad industrije i dobrih majstora.
Da Priboja nema bez FAP-a, ponavljano je godinama i upravo tu, na prostoru nekadašnjeg FAP-ovog pogona, formirana je pre četiri godine Slobodna zona Priboj, naporima lokalne samouprave i Vlade Srbije, koja je oformila poseban tim za dovođenje investitora u Priboj. Iako jedna od najmlađih, Slobodna zona Priboj do danas ima desetak stranih i domaćih investitora i projektovanih 700 radnih mesta, sa težnjom za proširenjem iste. Područje Slobodne zone „Priboj“ obuhvata teritoriju ukupne površine 26ha 90a 69m². Ima 27.213 m² prostora za proizvodnju, 10.770 m² zatvorenog magacinskog prostora, 9.084 m² otvorenog skladišnog prostora i 5.183 m² kancelarijskog prostora. Pored firmi koje posluju već četiri godine, prošle godine u Slobodnu zonu stigla je i renomirana firma Inmold iz Požege, a za potrebe novih i potencijalnih investitora, urađena je kompletna rekonstrukcija hidrantske i vodovodne mreže, kao i deo potpuno nove mreže za buduće investitore na grinfild lokaciji. Na ovaj način povećan je kapacitet vodosnabdevanja, ali je i stepen protivpožarne zaštite podignut na najveći mogući nivo.
Zaposleni u pribojskoj slobodnoj zoni kažu da je ona veoma važna. Vratila je na neki način stari sjaj ovom gradu, zadržala ljude u njemu ali i podstakla mnoge da se u njega vrate. Svesni su da sve to danas ne bi bilo ovako, da nisu postojali napori države i lokalne samouprave, da se Priboj oporavi i opet stane na noge. Tako je država FAP oslobodila duga od 100 miliona evra i deo imovine korporacije, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalnoj samoupravi, za osnivanje Slobodne zone. U njoj su danas i kompanije iz Amerike, Turske, Španije i Holandije, domaći investitori a javljaju se i investitori zainteresovani i za grinfild prostor zone.
Danas su Priboju, posle mnogo godina opet potrebni dobri majstori, inženjeri, tehničari i mašinci. To je lokalna samouprava i prepoznala, te je u Priboju, u okvirima Slobodne zone otvoreno odeljenje Visoke tehničke škole iz Trstenika, koja je danas jedinstven primer dobre prakse dualnog obrazovanja, na kojoj se studenti, budući inženjeri mašinstva i saobraćaja školuju besplatno, o trošku Opštine Priboj.
Da se Priboj privredno oporavlja i da može da posluži za primer drugima, govore i priznanja Regionalne privredne komore iz Užica, upravo Slobodnoj zoni Priboj, za PRIVREDNI ISKORAK, za aktivnosti na polju društvene odgovornosti i inovativnosti ali i povećanju ugleda regiona.
PPmedia