“Bele kriške” sa Zlatara delikates trpeza širom Srbije

Nova Varoš – Sa gotovo 6.500 grla muznih krava, proizvodnjom sira na obroncima Zlatara, Murtenice, Čemernice i Javora, bavi se oko 600 domaćinstava. Po recepturi koju  ljubomorno čuvaju, planinke ovog kraja godišnje proizvedu više od deset hiljada tona punomasnog kravljeg sira, koji nosi oznaku geografskog porekla.

Bele kriške rado su viđen delikates na trpezama gurmana širom zemlje. Svoj specifičan ukus sir duguje planinskim pašnjacima na kojima rastu posebne vrste lekovitih trava, koje uspevaju na nadmorskoj visini većoj od hiljadu metara.

Proizveden od organskog mleka, uz specifično podnevlje, vekovnu tradiciju i poštovanje standarda kvaliteta, zlatarski sir koji spremaju planinke po tradicionalnoj recepturi, jedan je od aduta iz bogate gastro ponude novovaroškog kraja i proizvod koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Milanka Trtović, iz okoline Božetića proizvodnjom sira se bavi od malih nogu. Za ovu domaćicu to je jedini izvor prihoda.

– Moje domaćinstvo broji 15 muznih krava. Posla oko njih ima mnogo, ipak pošto je celoj porodici to primarni izvor prihoda ne pada nam teško da ustajemo rano radimo po celi dan. Sir spremam na tradicionalni način, onako kako sam još kao devojčica naučila od bake. Skoro je sve isto u načinu proizvodnje kao nekada – započinje priču Milanka.

Ona kaže da kupaca ima širom Srbije, a neki se zahvaljujući “modernim tehnologijama”- internetu javljaju i iz inostranstva. Svima je kvalitet na prvom mestu.

– Kupaca imam iz cele zemlje, ali i na svim kontinentima. Ipak, transport sira do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se snalazim na razne načine – kaže ova vredna domaćica.

Međutim, glavni kupci zlatarskog sira ručno proizvedenog od organskog mleka, su elitni prestoničkih hoteli, koji ne pitaju za cenu.

– Zlatarski sir je veliki gospodin i traži veliku pažnju i higijenu. Specifičan je po mnogo čemu. Pravi se uvek ručno, gladak je na preseku i mazive je strukture, zbog čega se ne mrvi prilikom sečenja. Zbog ovih karakteristika, najvernije mušterije su nam elitni beogradski hoteli, čije potrebe nekada ne možemo da podmirimo – ponosno navodi Milanka Trtović iz okoline Božetića.

Prodaja sira, nije uvek išla tako glatko kao sada. Kada su se pre desetak godina novovaroški proizvođači susreli sa problemom cene otkupa mleka i prebukiranosti tržišta zlatarskim sirom, što je dovelo do bacanja melog mrsa u bescenje, tada je lokalna samouprava imala odlučujuću ulogu jer je animirala lokalne proizvođače i prepoznala zlatarski sir kao brend i pokrenula proces zaštite geografskog porekla i imena porekla zlatarskog sira, što je suzbilo zloupotrebu naziva i nelojalnu konkurenciju.

U bogatoj ponudi drugih sireva, zlatarski sir se lako prepoznaje zbog njegovih kriški koje su pravilnog pravougaonog oblika, tanke i debljine do 1,5 centimetara i imaju izrazito belu boju, poput snega na planinskim visovima Zlatara.

Tekst je nastao u okviru projekta „Organska hrana – sigurna zarada“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja na konkursu za internet medije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media