“Crveno zlato” u Priboju

Priboj – Jedan od najboljih malinjaka u pribojskoj opštini nalazi se u Sjeverinu, na gazdinstvu Sava Perovića.

Foto: PP Media Prijepolje

Malinjak se nalazi prema mišljenju stručnjaka na idealnoj parceli, u ravnici, pored reke Lim, sa blagim, gotovo neprimetnim nagibom. Malinjak je podignut pre sedam godina, ima površinu od 30 ari, i šest hiljada sadnica, a početkom juna, obišli su ga i stručnjaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe iz Užica.

Foto: PP Media Prijepolje

– Stanje  malinjaka je  prilično dobro, nije ekstra,ali je dobro,ovo je sigurno jedan od boljih malinjaka koji sam  obišao ove sezone – reči su iskusnog stručnjaka, Andrije Aca Radulovića,savtodavca iz PSSS Užice.

Foto: PP Media Prijepolje

Ovde vidimo da je čovek uložio sve što se tiče agrotehnike,i navodnjavanje, a vidljivi su i blago podignuti bankovi, da se eliminišu površinske i podzemne vode, što je vrlo i korisno i pohvalno 

Prema rečima vlasnika, pre koju godinu malinjak je davao vrlo dobre rezultate, što znači da su rodne grane bile znatno duže, a to onda podrazumeva i bolji prinos.

Foto: PP Media Prijepolje

Iz trenutnog stanja se vidi da ovaj malinjak može da postiže  još bolje rezultate, ali to mora biti povezano sa agrotehnikom i sa primenom đubriva.

Ovde se primena  mineralnih đubriva postavlja kao ozbiljno pitanje, u narednom periodu. Dešava se u malinarskoj proizvodnji da se više godina đubri istim đubrivima, ili što jer još gore, i nekontrolisano, pa se onda dešava da počne sa opadanjem prinosa.

Foto: PP Media Prijepolje

Zato sa njima treba biti oprezan, i primenjivati ih po savetima stručnjaka, koji ih preporučju na osnovu izvršne analize zemljišta.

– Stajnjak ima svoje mesto i ulogu u ishrani biljaka.Ima i drugih materija koje mogu da nadomeste stajanjak,ali je on prosto ipak nezamenljiv – kaže Radulović.

Stajnjak se po hemijskoj analizi preporučuje u određenoj količini, a uz njega ide i kreč, ako je potrebno, takođe po analizi.

Foto: PP Media Prijepolje

– Pogrešno je stajnjak stavljati uz samu sadnicu, već to treba činiti na 50-60 centimetara od korena, onoliko koliko freziramo i, ako ne freziramo kompletan međured. Stajnjak obavezno mora da se zafrezeruje odnosno zagrne, zatrpa, jer, ako ga ne zatrpamo, ništa nismo uradili – ističe Radulović.

Poljoprivrednici moraju kontorlisati i kvalitet stajnjaka, jer ako ima puno sena ili slame, ako nije “prerađen” on može uzrokovati intenzivno razmnožavanje glodara, pa će se za koju godinu početi sušiti zasad, jer će glodari iseći žilice.

Iako je nezamenjiv, malinari moraju biti oprezni  i sa stajnjakom. On pored hemijskog sastava zemljišta, reguliše i vodno – vazdušni režim u zemljištu i strukturu zemljišta, i tako je poboljšava.

Stajnjak se ponovo primenjuje posle treće godine, jer se prve iskoristi oko 50 odsto, druge godine  se razloži još 25 odsto, a treće 25 odsto. U četvrtoj godini  ga već nemamo, jer je u popunosti  iskorišćen, pa ga opet treba dodavati.

Кoliko čujemo od vlasnika, ovde analaiza zemljišta nije vršena zadnjih nekoliko godina,što je ozbiljan propust, i to se ne sme ponavljati.

Poželjno bi bilo da svi ozbiljni proizvođači, ili to žele da postanu, da izvrše analizu zemljišta, da bi znali šta biljci nedostaje i šta treba da joj unesemo u zemljište, u zonu korenovog sistema, da bi bio bolji prinos.

Analiza na istoj parceli se vrši svake treće, eventualno četvrte godine. Кod maline, kao intenzivne proizvodnje, to bi trebalo raditi i češće, jer se tu uslovi menjaju iz godine u godinu.

Malinjak Sava Perovića u Sjeverinu obišla je i Zorica Lazić, inženjer zaštite bilja u PSSS Užice. Evo njenih ocena i sugestija.

– Da pohvalim proizvođača, sistem je idealan,parcela  je kakva se samo poželeti može, u ravni sa blagim nagibom, dignut je banak, međured  se kosi, što je odlična  preventiva, od bolesti – kaže Zorica.

Izdignut banak i pokošen međured su idealna prevencija da koren pred berbu ne dođe do prevelike količine vlage, da ima odceđivanja…

Zasad je prema rečima vlasnika, tretiran sredstvima zaštite, u predviđenim fazama.

 – Ovo je malinjak za primer,i uz mala poboljšanja,može biti i ogledni malinjak – zaključila je Zorica Lazić,”zaštitar” iz PSSS Užice.  

Tekst je nastao u okviru projekta “Organska proizvodnja zdrave hrane”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Priboj iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Priboj u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media