Danas je dan posvećen ženama na selu: Brankica Janković u znak podrške provela dan sa seljankama na Suvoboru i prihvatila se varjače!
Međusobna podrška, razumevanje i solidarnost među ženama različitih pokolenja, udruživanje i jačanje kroz obrazovanje i usavršavanje jesu put u njihovu bolju budućnost, poručila je poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti Brankica Janković, koja je Međunarodni dan žena na selu obeležila u domaćinstvu Stanojevića u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, u kojem žive i rade tri generacije nežnijeg pola. Najstarija je Radovina (69), sledi njena snajka Gordana a upravo ove sedmice pod krov njihove kuće na suvoborskim padinama pristigla je najmlađa snaja Jelena.
„Stanojevićke su primer koji najbolje govori da na selu može lepo da se živi. Taj odnos među generacijama i prenos znanja i ljubavi je osnov mentalnog zdravlja jedne nacije, i to sam upravo ovde kod njih i videla. Mi smo društvo u kome su bitni naši međuljudski odnosi i odnosi među generacijama, a naša sela to gaje više nego gradovi i morali bismo to da sačuvamo”, kaže Brankica Janković i dodaje da je to suština odnosa i priče o ljudskim pravima zato što je pravo na ravnopravnost zapravo ostvarenje naše potrebe i u selu i u gradu.
„Ovo je primer da se generacije mogu udružiti i zajednički napraviti kvalitetan život, i mogu biti ravnopravne. Moja poruka je da što više budemo prisutni na selu. Da se iz sela ne odlazi, da se svi mogući kapaciteti iskoriste, da ne postoji ništa bitnije od međusobne podrške, razumevanja, da imate sa kim da popričate, čak i da ćutite, među različitim generacijama žena. Odnos među generacijama i prenos znanja i ljubavi kao u slučaju Stanojevića je osnov mentalnog zdravlja jedne nacije” poručuje Brankica Janković.
Ona je kazala da napuštanje sela nije najbolje rešenje, a primer je upravo porodica Stanojević gde je Radovina nosilac domaćinstva u kojem je zajedno sa snajom Gordanom i njenom snajom Jelenom je pokrenula posao prerade voća i povrća.
„Sa zadovoljstvom sam došla kod ovih vrednih žena koje pripremaju ajvar i zimnicu. Godinama živim u gradu, ali nekako mislim da smo mi koji imamo selo privilegovani jer vikendi, odmori i raspusti su rezervisani da ih obiđemo. Rođena sam u Donjoj Gorevnici u čačanskom kraju, i ona mi daje neko uzemljenje kao i mojoj porodici jednu prednost i kvalitet života. Kada u kancelariji gde radim saznaju da idem u selo, odmah poruče šta da im ponesem, jedni traže ajvar, drugi domaća jaja i pršutu, kiseli kupus, med. Čak i iz toga možemo videti koliki je značaj našeg sela i onih koji na njemu žive”.
Brankici Janković nije joj bilo teško da pripaše kecelju i dohvati se varjače u znak solidarnosti i podrške svim ženama koje su sačuvale srpsko selo.
Pranjani su, inače, najmnogoljudnije selo u takovsko – rudničkom kraju (1.550 duša) i pvro naselje u Srbiji po broju porodica sa troje i više dece (80) prema ukupnom broju žitelja. Inače, novinar iz susednih Leušića Živko Perišić svojevremeno je objavio opštirnu studiju posvećenu ulozi žene ovog kraja u održanju kućnog praga, pod naslovom „Sačuvana ognjišta”. Svoju knjigu počeo je ovom srpskom narodnom izrekom: „Ne stoji kuća na zemlji, već na ženi”.
„Ova paprika i ovaj ajvar imaju mnogo lepši miris ovde, u ovom kraju. Sada je najviše za pripremu ajvara kod nas zadužen moj otac, koji je pravi majstor”, kaže poverenica koja je takođe rođena i odrasla na selu.
Međunarodni dan žena iz ruralnih područja ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine sa ciljem da se širom sveta ukaže na doprinos žena na selu.
Izvor: RINA