Darovi iz devojačke spreme

Nova Varoš – Poslednja kuća u novovaroškom selu Štitkovo, uz put za Ivanjicu, mala je riznica starina. Dom Peroševića – Mihaila (71), Stane (64) i sina im Budimira (43), u polju Rujišta, na padinama Čemernice, čuva objekte tradicionalnog graditeljstva, rukotvorine domaće radinosti i fotografije, koje su ogledalo života „na staroj granici“ u poslednjih vek i po.

Peroševići su drugo i treće koleno na imanju Rada Čakarevića, iz loze poznatih sveštenika i stočara Starog Vlaha. Imućna familija školovala je mušku decu ili ih je uzimao usud vremena, a Milisav Perošević, iz Bukovika, ovde se doselio 1947, svijajući porodično gnezdo sa Radovom ćerkom Miljkom. Potomci su nastavili da brižljivo čuvaju nasleđeno iz zadružnog i patrijarhalnog života u Rujištima i produžavaju život uspomenama.

U etno-zbirci sliku minulih vremena bogate odevni predmeti iz devojačke spreme.

– Čuvam libade bake Angeline izvezeno srmom, ispod koga se nosila vezena košulja. Bio je to dar devera, popa Čeda, snajki kad je dovedena iz Mirosaljaca, kod Arilja. Ovamo je stigla 1907. sa pasošem, preko srpsko-turske granice na Javoru – priča Stana, pokazujući i vezene čarape, pokrivače, kecelje, vermene, đonove opanke…

Na vreme kad se „uz čkilju“, sveću lojanicu, plelo i tkalo, podsećaju i preslice, pokretane rukom ili nogom među kojima je jedna iz Križevaca u Hrvatskoj, karlice, čabrovi i drugi drveni sudovi, te tambure i šargije. O iskustvu i umeću starih neimara, kamenorezaca i drvodelja, svedoče kuće i pomoćne zgrade od prirodnih i lako dostupnih materijala, čija je gradnja usklađivana sa načinom života i ćudima vremena.

Požutele fotografije u ramovima i kutijama potomcima donose radost novih susreta i saznanja, mnoge imaju svoju životnu priču, drže vezu sa precima. Dragocene su one iz doba švapske okupacije, ali i sa udaje Jele Čakarević 1935. u Požegu, kada se u Štitkovo iz Ivanjice stizalo čezama.

OGNjIŠTE I BRVNARE

Još traju drvena zgrada i štala brvnara podignute 1886. na imanju kupljenom od turskog age. Stara kuća je pokrivena kamenom pločom iz Maće i Milandže, a kolibu sam nekoliko puta prekrivao slamom. Drveni klinovi drže njene rogove i grede, koji su zaštićeni čađom i domom sa ognjišta, na kome se varilo mleko, a u zemljanim loncima kuvala hrana – podseća Mihailo.

Novosti D.Gagričić