Deca sa posebnim potrebama i dalje marginalizovana

Kada se svest ljudi promeni i budemo spremni da prihvatimo različitosti, život osoba sa posebnim potrebama biće značajno kvalitetniji, smatra Dr Taida Hašimbegović, spec. pedijatrije i predsednik Interresorne komisije.

Uslovi u kojima žive deca sa posebnim potrebama svedoče o meri u kojoj sredina obezbeđuje mogućnosti za njihov razvoj. Brojne su prepreke jer uslovi nisu podsticajni a često zbog predrasuda, stereotipa i negativnih stavova, izostaju i rezultati.
„Pristup rešavanju problema je jako kompleksan i zahteva angažovanje svih struktura društva“, kaže Dr Taida Hašimbegović, spec. pedijatrije i predsednik Interesorne komisije formirane pre pet godina sa ciljem da licima sa posebnim potrebama pruži zdravstvenu, socijalnu i obrazovnu podršku i dodatnu pomoć u ostvarivanju prava.
Pomaka ima, kaže Dr Hašimbegović, no da bi se došlo do očekivanih rezultata društvo mora imati više senzibiliteta za probleme dece sa smetnjama u razvoju.
Interresorna komisija u čiji rad su još uključene Tatjana Vuksanović, psiholog i Slavica Pušica, socijalni radnik, samo je karika u lancu u ostvarivanja prava i njena je uloga da pruži određene smernice u obezbeđivanju adekvatnih uslovi za kvalitetan život ovih lica.
„ Menjanje predstave o deci sa posebnim potrebama i stvaranje uslova da se u interakciji sa vršnjacima otkriju njihovi potencijali predstavlja osnovu za dalji razvoj ove dece i, u granicama njihove mogućnosti, osposobljavanje za samostalan život. Različite bolesti dovode do različitih potreba i prosto je nemoguće decu koja imaju određene probleme svrstati u više kategorija. Za nas su to deca koja zahtevaju posebnu pažnju i lečenje pa shodno tome nastojimo i da im pružimo određenu podršku kako bi im pomogli da se integrišu u društvo i postanu ravnopravni članovi zajednice. Problemi sa kojima se susrećemo u radu su različiti pa je samim tim i drugačiji pristup u njihovom rešavanju. Na osnovu pojedinačnog mišljenja svakog člana komisije dajemo određene preporuke za dodatnu podršku u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti i upućujemo ih kako i na koji način kroz institucije mogu ostvariti svoje pravo, objašnjava Dr Taida Hašimbegović.
Iz shvatanja o čoveku kao racionalnom biću proizilazi shvatanje o detetu kao nezrelom biću koje se mora naučiti veštinama i vrednostima odraslih članova društva. Pri tome se malo pažnje poklanja licima koja imaju odredjene specifičnosti, pa sve što je različito i odstupa od postavljenih normi je neprihvatljivo ili se smatra nepoželjnim za društvo.
„Zbog predrasuda najviše trpe deca kojima su zbog određenog hendikepa uskraćena prava koja im po rodjenju pripadaju a to je činjenica koju društvo ne sme da zaboravi. Ne želeći da se suoče sa problemom jedan broj roditelja se za zdravstvenu pomoć obrati u poodmakloj fazi bolesti deteta. Kada se svest ljudi promeni i budemo spremni da prihvatimo različitosti, život osoba sa posebnim potrebama biće značajno kvalitetniji, smatra Dr Taida Hašimbegović.
Kada je reč o obrazovanju ovih lica, Dr Hašimbegović kaže da sistem inkluzivnog obrazovanja daje određene rezultate, a na adresu Interresorne komisije najviše je zahteva za pedagošku asistenciju, odnosno pomoć u radu i učenju a zatim personalnu koja podrazumeva da se detetu sa poteškoćama u razvoju ili invaliditetom pruži tehnička pomoć u nastavnim i vannastavnim aktivnostima kako bi se postigla optimalna uključenost i podigao kvalitet njihovog obrazovanja.
„ Sve su to mali ali veoma važni koraci kojim se za sada samo delimično rešavaju problemi. Više pažnje mora se posvetiti i potrebama invalidnih lica, rešiti problem uklanjanja barijera kako bi imala lakši pristup institucijama koje zbog svojih potreba često posećuju. Kao društvo moramo imati posebnu vrstu odgovornosti prema licima čiji kvalitet života zavisi od brige i pažnje okruženja u kojem žive, smatra Dr Taida Hašimbegović.
Izvor:Polimlje