Koviljka Kika Kovačević (1922 -2011.) revolucionarka, predsednica novopazarskog AFŽ-a

Novi Pazar – Koviljka Kika Kovačević jedna od najsjajnijih zvezda narodno osolobodilačkog pokreta u Novom Pazaru. Žena borkinja čiji su lik i delo bili duboko urezani u sećanja Novopazaraca a pre svega Novopazarki koje je nakon II Svetskog rata okupljala, edukovala a pre svega radila na njihovoj emancipaciji. Za nju se može reći da je začetnica feminističkog pokreta u ovim tada, zaostalim krajevima. 

Ona je jedna od retkih žena koja je uspela da preživi mučenje u Aušvicu i vrati se u Novi Pazar.

Kika Kovačević kako su joj tepali, završila je pre rata, Žensku zanatsku školu. Roditelji su je vaspitali da voli svoj narod i svoju zemlju. Odrastala je u domu punom ljubavi, okružena braćom i sestrama i već tada se moglo naslutiti da će biti lider, vođa, kao neko oko koga će se okupljati, biti zvezda vodilja svoje generacije. 

Kika je zbog svojih naprednih ideja i aktivnosti protiv okupatora bila proganjana od policije koju je kontrolisala tadašnja vlast. 

„Moja baka Koviljka Kika Kovačević odmah se prikuljučila narodno oslobodilačkoj borbi protiv okupatora i 1943. godine je bila uhapšena sa drugovima i drugaricama i smeštena u logor u Novom Pazaru. Tu je bila mučena, zlostavljana da bi bila prebačena u logor na Banjici gde se zadržala od 3.maja 1943. do 25.juna 1944.godine. Koliko je ona bila omražena među okupatorima čak je jedno vreme bila smeštena u ozloglašenom Gestapoovom birou u Aleksandrovoj 5 u Beogradu gde je dodatno bila podvrgnuta kontroli“ – priča za PP Mediju unuk Jovan Sretković.

Zarobljeni Novopazarci, priseća se unuk, bili su odvojeni po paviljonima ženskim i muškim, i kako bi komunicirali uspeli su da razviju svojevrsnu Morzeovu azbuku kako bi mogli da saznaju kakose osećaju, u kakvom su zdravstvenom stanju.

Nakon Banjice Kika je prebačena u najozloglašeniji logor na svetu u Aušvic gde je boravila od 25. juna 1944. do 20. decembra iste godine. Tamo se čak susrela i sa čuvenim doktorom Jozefom Mengleom. Iz Aušvica je jednog jutra odvojena sa strane i tada je pomislila da je gotovo. 

„Ona je sve vreme očekivala da će biti ubijena u jednom od ovih logora ali je sudbina za baka Kiku pripremila potpuno drugačiju sudbinu“ – svedoči unuk Jovan koji je uvek voleo da sluša ratne ali i posleratne priče svoje bake.

Iz Aušvica je transportovana u logor Revensbrik i to na zatev komande. Tek tu je doživela velika mučenja, patnju i zlostavljanja. 

„Imam utisak da su ta mučenja u Revensbriku bila tolika jer je neprijatelj osetio da gubi rat pa su se prema zarobljenicima ponašali najgore od početka rata. Ubijali su i zlostavljali jače i gore od svih. Ipak uspela je da preživi“- kaže Jovan.

Koviljka Kovačević se nakon povratka u Jugoslaviju jedan izvestan period oporavljala od povreda i trauma koje je doživela u logorima ali je nakon oporavka odmah nastavila sa radom i idejama progresa. Odmah je bila uključena u obnavljanje ratom razorene zemlje i dobija veoma značajne društvene funkcije. Imenovana je za narodnu  poverenicu za kulturu i prosvetu, a kasnije i za prvu ženu novopazarskog AFŽ-a.

Ova sjajna, hrabra Novopazarka je bila jedina žena koja je bila u delegaciji 1971. godine koja je dočekala Josipa Broza Tita. Nosilac je raznih ordenja i ne postoji orden koji nije dobila. Ostaće upamćena kao žena koja je novopazarskim damama  prenela brojne revolucionarne ideje i pokazala im kako treba da se živi. Za njih je organizovala brojne edukacije, radionice, ali i putovanja na kojima su se razradjivale revolucionarne ideje. 

Tekst je nastao kao deo projekta “Znamenite žene Novog Pazara”. Izradu teksta sufinansirao je Grad Novi Pazar iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Novog Pazara u 2020. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media