Lekcije iz ekologije na račun građana: Kese skuplje, eko-fondovi bez dinara

Lekcije iz ekologije u Srbiji po pravilu se dele na račun građana. Nedavno su plastične kese poskupele na pet dinara. To je cena u „Maksi“ supermarketima i prodavnicama „Šop end go“, zasad. Ako je suditi po načinu kako je tarifiranje uvedeno, pitanje je dana kada će i ostali primeniti isti cenovnik. Opravdanje za dupliranje cene je – briga o prirodi.

U Srbiji su u aprilu prošle godine trgovci počeli da naplaćuju plastične kese. Cena je bila dva dinara. Pod plaštom zaštite životne sredine, kese su počeli da naplaćuju svi trgovci, ali su malobrojni oni koji su ta dva dinara po kesi uplaćivali u eko-fondove.

Tada su nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine naglašavali da Srbija, iako nije članica Evropske unije mora da poštuje njihove Direktive o ekologiji, kojom je ograničena upotreba na 90 kesa godišnje. Uz taj nalog iz Brisela, nadovezala se i odluka Skupštine grada Beograda, kojom se predviđa zabrana korišćenja i prodaje plastičnih kesa od naredne godine. To su najozbiljnije shvatili trgovci.

– U skladu sa novom regulativom Evropske unije i Odlukom Grada Beograda, a u cilju daljeg smanjenja upotrebe jednokratnih plastičnih kesa promenjena je njihova cena – kažu u trgovinskoj kući „Delez“. – Kesa u „Maksiju“ i „Šop end go“ prodavnicama je pet dinara. Ova strateška odluka kompanije će dodatno olakšati pripremu Beograđana za 1. januar 2020. godine kada će grad u potpunosti zabraniti upotrebu plastičnih kesa.

U ovoj kući ističu da je od početka naplate plastičnih kesa, njihova upotreba smanjena za 65 odsto.

– To pokazuje da građani pozitivno reaguju na ove promene, da su svesni problema koji postoji, kad je reč o zagađenju životne sredine, i da žele da doprinesu i da imaju čistiju okolinu – naglašavaju u „Delezu“. – Naš cilj je da se kese uopšte ne kupuju. Kako bismo dodatno pružili doprinos akciji smanjenja upotrebe kesa za jednokratnu upotrebu, omogućili smo svim kupcima da u narednih mesec dana mogu nabaviti pamučne cegere po akcijskoj ceni od 59 dinara. To je nagrada za poverenje i vernost, jer samo zajedno možemo postići značajne rezultate u ovoj oblasti.

S druge strane, potrošači ne veruju u ekološke namere trgovaca. Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača, ističe da nijedna trgovinska kuća, prema njegovim informacijama, nije sredstva od naplate kesa uplaćivala u ekološke fondove.

– Niti imaju nameru to da rade – kaže Bogosavljević. – Cilj naplate kesa je da se potrošači demotivišu odnosno da ne kupuju kese, ali motiv trgovaca svakako nije briga o životnoj sredini. Njihov motiv je samo profit.

DALEKO OD EU PROSEKA

Prosečan Evropljanin tokom godine upotrebi oko 500 plastičnih kesa, a prosečan Srbin dnevno iskoristi oko sedam kesa. To je više od 2.500 komada godišnje. Računica kazuje da se u našoj zemlji tokom jedne godine upotrebi i odbaci oko dve milijarde takvih kesa. Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa. Otkako je počela naplata kesa, trgovci kažu da je prodaja više nego prepolovljena.

Novosti