Mokra Gora – selo pred kojim je svet skinuo kapu

Užice – Nije Mokra Gora tek tako proglašena za najbolje turističko selo sveta. Kad ju je krunisla 2021. u Madridu, Generalna skupština Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija  (UNWTO) imala je valjane razloge da je izdvoji od preostalih preko 170 pretendenata za isto zvanje, a kandidovani su oni iz 75 država sveta.

Cenila je UNWTO da selo na teritoriji Grada Užica, ušuškano između Tare, Šargana i Zlatibora, ima turistički potencijal koji su zajedički i skladno stvorili čovek i priroda.

Na planeti ne postoji zaljubljenik u uskokolosečne pruge koji nije čuo za “Šargansku osmicu”, nema na njoj manjeg mesta koje je ugostilo tako priznata imena sedme umetnosti. Zna se nadaleko za Mokru Goru i po Beloj vodi – izvoru vode lekovite za kožna oboljenja, čistom vazduhu, šumama koje je opasuju, dobrim ljudima, rekama Beli i Crni Rzav, rečici Kamešini. U njenoj blizini su Zlatibor, Tara, jezero Perućac, Višegrad, Užice, kroz nju prolazi magistralni put prema Sarajevu.

-Mokra Gora svakako je najposećenija turistička destinacija na teritoriji Užica. Sama činjenida da je proglašena za najlepše selo sveta sasvim dovoljno govori. Kroz nju prolazi jedna od najlepštih muzejsko-turističkih pruga uskog koloseka u Evropi, koja godišnje preveze oko 80.000 putnika. U njoj  je “Drvengrad” reditelja Emira Kusutirice, kroz koji prođe 200.000 gostiju i u kome se održava priznati  filmski festival “Kustendorf”. Naravno, razlog zbog kog se dolazi u Mokru Goru su i njene prirodne lepote – navodi za “PP Media” Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbija.

Direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbija Miroslav Rađen, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Mokra Gora je, ukazuje on, pre svega izletnička destinacija koja ne beleži značajne brojke po pitanju ostvarenih noćenja, ali ogromnom posetu doprinosi ne samo turizmu Užica, već i cele Srbije.

Smeštaj posetiocima Mokre Gore nude Konačište “Osmica”, Kusturičin “Drvengrad”, nekoliko vila, a sve više je meštana ovog sela koji svoje kuće i imanja adaptiraju za prihvat gostiju u seoskom turizmu.

“Šarganska osmica” jedna je od najatraktivnijih uskokolosečnih železničkih trasa u svetu. Od njenih projektanata tražilo se da savladaju visinsku razliku od 300 metara kroz kamenite tesnace Šargana, i po tome je ova pruga bila veći graditeljski izazov od svih drugih. Šargan je savladan izgradnjom deonice u obliku broja osam, na kojoj se nalazi tačka koju voz dva puta prolazi u istom smeru.  

Foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

“Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta, te ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave i serbez odmora i uživancije”, predviđali su još u 19. veku kremanski proroci Tarabići.

Predskazanje se obistinilo. “Šarganska osmica” je od 1925. do 1974. povezivala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom. Početkom prošlog veka na inicijativu Mokrogoraca počela je njena obnova, da bi prvi voz njom prošao 1. septembra 2003. godine.

Od početne stanice u Mokroj Gori do krajnje Šargan Vitasi, deonicom dugom 15.440 metara, pruga vodi preko pet mostova i kroz 22 tunela. Kraj pruge je pet vidikovaca. “Šarganskom osmicom” putuje se turističkim vozom “Nostalgija”, a restaurirane vagone sa drvenim klupama vuku dizel ili parna lokomotiva. Vikednom se vozom može i do “Višegrada”, trasom pruge koja vodi kroz dolinu reke Veliki Rzav.

Šarganska osmica okosnica razvoja turizma, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

-“Šarganska osmica” je okosnica razvoja turizma ovog dela Srbije. Od oko 300.000 turista koji posete Mokru Goru godišnje, njih 80.000 putuje “Nostalgijom”. Trećina od tog broja su stranci, teško da postoji ijedna država na svetu iz koje nismo imali gosta. Od Turističke organizacije Srbije “Šarganska osmica” je prošle godine dobila nagradu “Turistički cvet”, kao privredni subject koji je doprineo unapređenju turizma na određenoj destinaciji – kaže za naš portal Aleksandra Milutinović, upravnik Muzejsko-turističkog kompleksa “Šarganska osmica”.

Dok je u Mokroj Gori snimao kadrove filma “Život je čudo”, Emir Kusturica je primetio brdo Mećavnik, skrajnuto i pusto. Toliko ga je privuklo da je rešio da se na njemu skući, podigne grad od drveta i posveti ga razvoju turizma i umetnosti. 

Nije dugo prošlo a “Drvengrad” je postao ne samo adresa Emira Kusturice, nego i važna tačka na kulturnoj i turističkoj mapi Srbije. Filmski festival “Kustendorf” učinio je Mokru Goru verovatno jedinim selom na svetu koje je ugostilo Moniku Beluči, Džoni Depa, Nikitu Mihalkova, Džima Džarmuša, Andreja Končalovskog, Paola Sorentina, Odri Tatu i još mnoge slavne iz sveta filma. Drvengrad ima crkvu “Svetog Save”, biblioteku “Meša Selimović”, bioskop “Stenli Kjubrik”, galeriju “Macola”, Trg Dijega Armanda Maradone, dvoranu “Prokleta avlija”, ulice Nikole Tesle, Novaka Đokovića, Ive Andrića, Branislava Nušića, Brusa Lija, Ernesta Čegevare…

Tekst je nastao u okviru projekta “Turistički biseri Užica”. Izradu teksta sufinansirao je Grad Užice iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Užica u 2023. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media