„Nojeva barka“ za Milovanovu raž iz Babina

Prijepolje – Među više od milion vrsta semena iz svih delova sveta, u napuštenom rudniku  u Norveškoj, čuva se i seme raži koju u Babinama seje Milovan Langović.

Milovan Langović iz Babina, godinama seje strna žita na svojim parcelama koje se nalaze na blizu 1000 metara nadmorske visine. Kaže da je to porodična tradicija ali je on, gledajući okolo,  osetio pomeranja na tržištu hrane u pravcu autohtonih vrsta žitarica.

-Bez ikakvih problema prodam sve viškove proizvedene raži jer se ljudi sve više odlučuju za takav način ishrane. Umesto „doteranih“ vrsta žita biraju originalno i prirodno. Za cenu pitaju tek pošto obezbede tražene količine, priča Milovan. A cena je, u proseku, dva puta viša od uobičajenih za žito proizvedeno uz prilično učešće hemijskih sredstava od sejanja pa sve do žetve. 

Na imanju Milovana Langovića, a ima oko 22 hektara zemlje, uglavnom pašnjaka i livada, nema očekivane „zategnutosti“ kakva bi se očekivala od nekoga čijih je 500 zrna semena raži od pre nekog vremena deponovano u Svetskoj banci! Umesto toga opuštenost i uređenost po meri domaćina kuće. A domaćin kuće ovde živi sam…Sa svojim ovcama, kravama, svinjama…žitaricama, ponekom voćkom na imanju koje dominira ovim delom Babina.

-Ima mnogo toga čega ovde nema, ali i onoga čega ovde ima nema na daleko, lakonski – odgovara Milovan  na pitanje da li mu nešto (ili neko) nedostaje ovde.

Kad bi se on pitao asfaltirao bi se put Rogušje – Barice, prokopan na tvrdoj podlozi, nasut „frakcijom“, ali vele u opštini za taj putni pravac nisu predviđena sredstva u ovoj godini a za ubuduće, zavisi da li će Mesna zajednica Babine taj pravac kandidovati kao prioritetan. Milovanu je jasno da se njegove potrebe ne uklapaju u političku volju, mada, ruku na srce, put od kraja asfalta na vrhu Dušmanića pa do njegovog imanja nije ništa gori od onog asfaltiranog seoskog puta.

Milovan  ističe izuzetnu saradnju sa ljudima iz Odeljenja za ratarstvo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

-Na predlog Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Moravica“ da kandidujem autohtona semena strnih žita, stručnjaci sa Instituta su više puta obilazili moje imanje i žitarice koje sejem. Sve analize su pokazale da se radi o posebnoj, vrlo izdržljivoj i potpunoj prirodnoj vrsti semena, pa je njihov izbor pao na raž koja je pokazala najbolje rezultate u brojnim analizama. Pre nekog vremena kandidovao sam i autohtono seme ječma koje sam nabavio u Pljevljima kod jednog proizvođača sličnog meni, ali analize i praćenja su dugotrajni i zahtevni pa tek po njihovom okončanju znaću o kakvom se semenu radi. Ja sam ubeđen da je u pitanju autohtono vrlo kvalitetno seme o čemu svedoči i parcela koju smo maločas obišli. Ječam je u punoj fazi zrenja i ovih dana će biti požnjeven – kaže Milovan.  

Suština priče ipak nije da Milovan samo ekspetimentiše sa semenima već da ima sasvim zadovoljavajuće prihode proizvodeći zdravu hranu od autohtonih semena. Ono što je manje dobra strana te priče su manji prinosi jer Milovan ne koristi veštačke suplemente koji „nabilduju“ prinos ne vodeći računa o kvalitetu proizvoda. A žito odnosno brašno ne prodaje prinos po jednom aru već kvalitet hleba koji se ispeče od takvog brašna.

-Malo je reći da imam spisak narudžbi koje sukcesivno realizujem. Zovu me ljudi sa svih strana tako da zaista nemam nikakavnih problema da prodam sve ono što od žetve odvojim za prodaju. Najviše se traži upravo raž a ona je aktuelna posebno kod privatnih pekara koji kupuju moje žito da oplemene hleb pa je, tako, prošle godine cena ražanog brašna išla i do 100 dinara za kilogram, argumentuje svoju priču Milovan.

Milovan je, u međuvremenu, „sazreo“ i za aktuelna političko-ekonomska strujanja, pa je sa 10 osnivača formirao Centar za održivi razvoj „Babine“. Aktivnosti za referencu autohtonog semena ječma vodi upravo preko Centra. Ubedjen je da će analize potvrditi njegov osećaj da se radi o maksimalno prirodnom semenu a možda će, veli, put Norveške uskoro i seme njegovog ječma?

Svetska trezor biljaka nalazi se na udaljenom norveškom ostrvu Svilbard. U davno napuštenom rudniku smeštena je „Nojeva barka za biljke“ sa preko milon različitih vrsta žitarica i drugog hranljivog bilja. Srbija je za sada deponovala 96  domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži a naučnici tvrde da je na taj način napravljen ogroman korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija.

Tekst je nastao u okviru projekta „Organska hrana – sigurna zarada“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja na konkursu za internet medije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media