Od poljoprivrede može da se živi … kad se mora!

Prijepolje – Sedmočlana porodica Milana Kuburovića iz Orovca lepo živi – od poljoprivrede. Imamo realne prohteve, mladi smo…čak i majka Velimirka, malo kroz šalu govori Milan, a nemamo drugog izbora. Hvala državi i hvala opštini Prijepolje čije su nam subvencije mnogo pomogle da obnovimo mehanizaciju i da definitivno ostanemo ovde, na svojoj zemlji, ma kakva da je, kaže Milan.

…A zemlja nije ni malo loša. Šta joj fali, pitamo Milana?

Za sada – ništa. Ima naše ruke, našu mehanizaciju, naše planove i naše realne zahteve. Često menjamo kulture, nekad se okrenemo malinarstvu, nekad kupinama, a nekad stočarstvu pa i povrtarstvu. Nema specijalizacije u ovakvim uslovima, radi šta ti se najviše isplati. Ako promašiš u proceni, pa…promeni nešto dogodine. I, opet pljuni u šake i „tokni“ u rezervoare oba traktora, malog i velikog.

Tako smo, nastavlja Milan, jedno vreme forsirali kupinu. No, takva je bila situacija na tržištu da je proiyvodjačima plaćana od 30 do 50 dinara za kilogram,  pa smo to gotovo iskorenili…Sad djeca opet hoće kupinu, bila letos 180 dinara a manje je zahtevna i kad je u pitanju rad i troškovi zaštite. Pa, djeco, kad velite, opet ćemo saditi kupinu, ne 70 ari kao prošli put, ali 30-40 svakako. Da probamo nanovo, zaključuje Milan.

Kuburovići u Orovcu imaju oko 2 hektra sopstvene zemlje. Pod zakup uzimaju gotovo deset hektara.

-Ona tamo padina je gotovo cela naša. Uzimamo u zakup, nije neka bog zna cena, pa nam na ruku ide nezainteresovanost naslednika nekadašnjih domaćina koji su ih, eno na onim parcelama, odgajili. Ali, takva su vremena. Kad se posao nadje daleko od Orovca,Seljašnice, Prijepolja…pa čak i od Srbije, onda daj zemlju „pošto za što“ onome ko hoće da je radi. Bolje tako nego da se zaparloži i podivlja, obrazlaže Milan.

Na tih dvanaestak hektara, što uzete pod zakup što svoje zemlje, Kuburovići, najprostije rečeno, svaštare. Kao, uostalom, i najveći broj poljoprivredih proizvodjača u ovom delu Srbije.

-Pa mora tako, uključuje se u razgovor Milanova supruga Biljana. Nikad se ne zna kakva će godina biti za koju kulturu. Nekoj prija više vlage, nekoj više sunca. Od svega posejemo po nešto…pa sa više nade očekujemo da će nešto i doneti prihod. Mi imamo 70-tak ari maline gde dominira „polana“ kojoj je ova produžena jesen izuzetno odgovarala. Imali smo i imaćemo neku desetinu ari pod kupinom, tu su tradicionalne voćarske kulture, a u savremenoj štali koju smo podigli kad smo imali sedam krava muzara, sada u punom komoditetu borave – tri!

Naglo smanjenje broja krava pojašnjava Milan: – Kad smo gradili štalu sir je imao cenu od oko 350 dinara za kilogram i nismo mogli da ga proizvedemo koliko se prodavao. Sada je sir sedam, osam stotina dinara kilogram, ali šta vredi kad se malo prodaje. Kupci koji su kupovali tri do pet kilograma sira nedeljno, sada toliko kupuju mesečno. Nema narod para, ma koliko to zvučalo kao parola, lako je proverljivo svake subote na pijaci u Prijepolju, kaže Milan.

Ono što impresionira u domaćinstvu Milana i Biljane Kuburović svakako je – mladost! Majka Velimirka za malo pa da ima više godina nego svi ostali zajedno! Milanu je 38, Biljani 31 godina a deca su – još deca: Ognjen je u prvom razredu srednje škole, osnovci su Teodora i Igor. „Popisnu listu“ zaključuje trogodišnji Mihailo!

-U sezoni radova svi smo na seoskom poslu. Mada, da budem iskren, sa ovom mladjarijom uradimo sve što se može, ali ne može baš sve. Tu nam priteknu u pomoć sestra, zet, šurak… kad ko može. No, što bi se reklo, gladnome je dosta i pola hljeba! Ne bi se mi libili ni da nekog platimo, ali vidite kako se sve okrenulo naopačke: na selu posla ima na pretek, a radne snage ni za lek. Ali, kako drugome, tako i nama, kaže Milan.

Domaćinstvo Kuburovića raspolaže gotovo „glanc“ novom mehanizacijom. Zahvaljujući donacijama, vozni park je gotovo kompletno zamenjen novim mašinama: veliki traktor, prikolica, nešto ranije malnji traktor, rotaciona sitnilica, rotaciona kosa…Ima još ponešto da se zanovi, ali nije to baš urgentno, iskreno kažu Kuburovići.

Malo je, zaista, ovakvih primera na selu. Obično se na imanju  zateknu deda i baka u pristojnoj kondiciji, tu i tamo, najmladji sin koji je ostao „po direktivi“ na zemlji sa roditeljima…ponegde i snajka tek pristigla i zbunjeno prihvatila sudbinu da ostane, iz ljubavi, sa svojim izabranikom!

Ovde u Orovcu i domaćin i domaćica baš mladi i u „sitnim“ godinama, sa već četvoro poslušne, zlatne dece…Da se sve drugo zanermari, to je potpuno dovoljan razlog koji opravdava svaku paru koju je država izdvojila za ovo poljoprivredno gazdinstvo. Ovde, slobodni smo da potvrdimo, ne treba nikakva provera da li se donacije koriste kako je navedeno u ugovorima. Ovi mladi ljudi ostaju na svojoj zemlji jer im je to jedini dobar izbor. Da nisu tako razmišljali, možda bi goste sretala samo majka Velimirka. Hvala Bogu, ona zadovoljnim osmehom potvrdjuje da je njena kuća i dalje puna, srećna, vredna i vesela.

Tekst je nastao kao deo projekta “Poljoprivreda, šansa za razvoj Prijepolja”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Prijepolje iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Prijepolje u 2022. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media