Posle nastave među drvoseče

Svi oni koji ne znaju šta je muka i težak rad od svitanja do mraka trebalo bi da provedu makar nekoliko sati sa petnaestogodišnjim Veljkom Lakovićem, njegovim tri godine starijim bratom Stefanom, ocem Milijanom i majkom Mirjanom iz sela Aljinovići kod Nove Varoši, koji radeći u šumama planine Zlatar zarađuju za život, školovanje i hleb koji ima i više kora od rudarskog.

Dečaci, zajedno s majkom i ocem, iz zlatarskih šuma već godinama uz pomoć volova izvlače drva i građu. Bez ijedne grke reči, ljutnje ili psovke podnose sve teškoće sa nadom da će jednog dana biti bolje. I, dok Veljkovi i Stefanovi vršnjaci razmišljaju o najnovijim modelima mobilnih telefona, o putovanjima na egzotične destinacije, video-igricama, žurkama, najnovijim modelima motora i automobila, najmlađe drvoseče u zlatarskim šumama podnose sve životne nedaće onako kako moraju i sanjaju da kupe još jedan par volova za izvlačenje drva.
Kolege ih poštuju

Veljko Laković je najmlađi drvoseča u novovaroškom kraju, ali ga mnogi smatraju iskusnijim od mnogih koji se bave ovim teškim muškim poslom.

– U šumi radim od desete godine, a sve što znam o njoj, o radu sa motornom testerom i obaranju stabala naučio sam od oca Milijana. I on se, kao i ja, od detinjstva bavi ovim poslom. Mnogo sam naučio i od starijeg brata Stefana, koji ima više iskustva od mene – kaže Veljko koga na Zlataru poštuju i mnogo starije i iskusnije drvoseče.

To što Veljko i Stefan rade u šumi rame uz rame sa ocem Milijanom i majkom Mirjanom tek je deo obaveza najmlađih drvoseča koje je muka naterala da kao ljudi pre vremena sazru.

– Školu učim u Užicu i koristim svaki slobodan trenutak da dođem i pomognem mojima u ovom teškom poslu od kojeg živimo i školujemo se. Nije mi lako, ali Veljku je još teže jer on ide u školu u Novoj Varoši. Odmah posle škole odlazi u planinu da obara stabla ili da volovima izvlači građu. Naravno da nam nije lako, ali, eto, rad nam je jedini izlaz. Od zemlje nam je mala korist jer je imamo svega 40 ari, a drugih izvora prihoda namamo. Tako je kako je, ali se ne žalimo jer, iskren da budem, radeći u šumi i pomažući roditeljima izgrađujemo i sebe. Naučili smo da poštujemo rad i svaki ljudski red, a to ljudi sa Zlatara i te kako znaju da poštuju – naglašava Stefan koji, kao i njegov brat, od najranijeg detinjstva radi u šumi.
Majci je najteže

Mukotrpan je život dvojice mladića koji su tek zakoračili u život, ali i sami priznaju da je život njihove majke Mirjane još teži.

– Dan mi započinje pre zore. Ustajem pre svih u kući da pripremim hranu koju će poneti u planinu, zatim namirim stoku, sredim kuću, pa zajedno sa suprugom i sinovima idem u šumu da im pomognem u tim muškim poslovima. Kada se vratimo iz šume opet me čekaju kućni poslovi, spremanje hrane, namirivanje stoke, pranje i sređivanje kuće… I tako godinama, iz dana u dan. Jeste teško, ali sav taj teret podnosim u nadi i sa željom da moji sinovi završe škole i da jednog dana nađu bolje i lakše poslove. Radeći u šumi dosad su se već naradili za ceo jedan ljudski vek – kaže Mirjana koja, osim što radi, budno prati kako njeni sinovi rade da se ne bi dogodila kakva nesreća.
Ponosni na sinove

I Milijan je, poput supruge, ponosan na sinove, možda čak i više od Mirjane.
– Najbitnije mi je da mi sinovi stasavaju u dobre ljude koji brinu o roditeljima i uvek spremne da pomognu drugima. Naravno da i ja želim da završe škole i da nađu lakše i bolje plaćene poslove, ali oni, eto, razmišljaju kako da kupimo još jedan par volova. Inače, sinovi sa volovima postupaju kao sa ljudima jer su se mnogo puta dosad, kako sam ih i učio, uverili da su ponekad volovi pametniji od ljudi. Što se mene tiče, voleo bih da se ne bave ovim poslovima, a oni kako god hoće. Uostalom, neka pokušaju, a planina i šuma će uvek biti tu – reči su Milijana Lakovića.
Šumar ih hvali

Šumar Radovan Šiljković za ove vredne ljude ima samo reči hvale!

– Vredni su i mlađih radnika od njih nema, a i rade s volovima. Životinje nanose manje štete stablima i šumi, mašine više lome. Ovde sam da vidim kako su složili šumski red, da li su gulili panjeve da li je stablo dobro okresano. Sve rade po propisima, to su momci za svaku pohvalu – kaže šumar Šiljković.
Izvor: Vesti online Zoran Marjanović