Priboj i Mali Zvornik dobijaju grejanje na biomasu

Priboj i Mali Zvornik su prve od šest opština čije će toplane preći na grejanje na biomasu, čime će na energentima uštedeti 15 odsto. Ugovore za rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja potpisali su sa Ministarstvom energetike i nemačkom KFW bankom.

Toplane u Priboju i Malom Zvorniku, prelaskom na grejanje na biomasu, rešiće višegodišnje probleme. Očekuju da se više stanova priključi na daljinski sistem, a uštedu su već izračunali.

„Samo na energentima, imaćemo godišnju uštedu od 500.000 evra. Na trećem mestu to je svakako kvalitet grejanja, što je najznačajnije za same građanje Priboja“, kaže Lazar Rbović, predsednik opštine Priboj.

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić kaže da će taj grad na ovaj način dobiti da 24 sata bude grejanje i biće jeftinije.

U projektu su i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek, koji će ugovore potpisati u decembru.

„Ovi gradovi su i među najzagađenijim gradovima u Srbiji, oni su koristili mazut i ugalj za grejanje i kao takvi emitovali su ogromno zagađenje. Kada završimo te projekte toplane, u tim gradovima neće više emitovati nikakve štetne uticaje. S druge strane, biomasa je naš energent, time smanjujemo zavisnost od uvoza“, kaže Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.

Vrednost posla je 26,75 miliona evra – 16,5 posto doniraju nemačka i švajcarska vlada, a ostalo je kredit KFW banke sa kamatom 1,1 posto uz grejs period dve godine.

„Sektor energetike je veoma važan segment nemačko-srpske razvojne saradnje. Pomažemo Srbiji da što brže pređe sa fosilnih na obnovljive izvore energije i ostvari cilj od 27 posto njenog udela“, kaže ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

„Švajcarska već duže vreme sarađuje sa Srbijom i sada i sa ovim opštinama vidimo i konkretne rezultate“, kaže Priska Depnering iz švajcarske kancelarije za saradnju.

Prelazak na biomasu već je doneo više posla lokalnim prerađivačima drveta. Projekat će biti nastavljen, jer još 19 toplana traži podršku za grejanje na biomasu.

RTS