Seoski turizam, povratak prirodi i duši: priča porodice Stanojević iz sela Jabuke kod Priboja

Priboj – Dok se svet sve brže vrti i betonski zidovi gradova postaju sve viši, ljudi sve češće traže mir — onaj istinski, tišinom obojen mir, daleko od gužve, signala i žurbe. Zato seoski turizam postaje ne samo trend, već potreba modernog čoveka da ponovo oseti prirodu, dodir zemlje, miris šume i ono jednostavno zadovoljstvo, da se probudiš uz cvrkut ptica, a ne uz alarm.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Jedna takva oaza mira nalazi se u pribojskom selu Jabuka, gde je porodica Stanojević s ljubavlju i sopstvenim rukama sagradila brvnaru – vilu Vrabac. Njihova priča nije počela s velikim planovima, već sa jednom jednostavnom željom, da imaju mesto gde će im dolaziti deca i porodica.

– Sve je preko naših ruku prešlo. Ja svaki uzidani kamen znam. Sami smo kopali podrum, izlili temelje i svakim detaljem gradili ovu kuću. Prvo smo želeli samo naš kutak mira, ali onda su gosti počeli da dolaze… I da ostaju – kaže Malina Stanojević.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Malina i njen suprug Živorad u početku nisu verovali da će iko želeti da dođe baš u Jabuke.

– Kome god bih pomenula da ćemo se baviti seoskim turizmom, svi bi rekli: ‘Ko će ti u Jabuke doći?’“ Ali kad su prvi gosti došli, porodica iz Beograda, pa ostali ceo mesec jer su bili oduševljeni shvatili smo da ovaj kraj ima dušu koju ljudi osećaju – priča Malina.

I zaista, njihova brvnara odiše toplinom. Dvorište puno cveća, hlad vinove loze, klupa iznad kuće u senci četinara. U podrumu kuhinja u kojoj gosti sami spremaju hranu, u dvorištu bazen i prostor za odmor. Sve autentično, jednostavno, domaće. Na suncu se suše koštice šljiva, domaći proizvodi žena iz Udruženja „Sačuvajmo selo“ uredno složeni, a svaka sitnica ima svoju priču.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Malina je, inače, i predsednica pomenutog Udruženja koje okuplja žene iz ruralnih područja Priboja. Njihov cilj je da sačuvaju tradiciju ali i da osnaže žene da samostalno zarađuju kroz prodaju domaćih proizvoda i seoski turizam.

 – Vidimo da ljudi traže baš ovakva mesta, neće na Zlatibor, neće u grad, nego u prirodu. Hoće mir, jednostavnost, tišinu – ističe Živorad.

Kada smo posetili porodicu Stanojević, u njihovom smeštaju zatekli smo četvoročlanu porodicu Vigandt iz Rusije, koja već godinama živi u Užicu. Dok su pripremali roštilj u dvorištu, nakon provedenog popodneva u pribojskim termama, oduševljeni pogledom na brda i svežinom vazduha, Aleksandar Vigandt nam je rekao:

-Mi smo zapravo želeli u Terme, ali u hotelu nije bilo slobodnih soba tako da smo ovaj smeštaj našli na bookingu. Inače, mi smo iz Rusije, ali sad živimo u Užicu. Ono što nas je privuklo da dođemo po prvi put u ovaj kraj je termalna voda Pribojske Banje i spa centar. Sad nam je drago što nije bilo slobodnih soba u hotelu, jer smo selom zaista oduševljeni – ističe Rus Aleksandar.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

I to je suština priče porodice Stanojević, da se ljudi, slučajno ili namerno, na kraju uvek vraćaju prirodi i toplini domaćina koji ih dočekuju kao prijatelje, a ne kao turiste.

Njihovi gosti su najčešće stranci. S jedne strane, privlači ih privatnost koju vila Vrabac pruža a opet, s druge strane i dostupnost raznih lepota. U radijusu od svega pedesetak kilometara nalaze se brojna izletišta i znamenitosti: Banja sa spa centrom Terme, Brezne, Zlatibor, Zlatar, Tara, Mokra Gora, pa i čuveni manastiri Sveti Nikola, Orahovica, Uvac, Dubrava kao i pešačke staze visoravni Ljeskovac. Idealno za sve koji traže predah od gradske vreve, ali i žele da istraže najlepše predele jugozapadne Srbije, sve je na dohvat ruke. 

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

– Kupaju se, leže pored bazena, sami su, uživaju u tišini. Kad odu, svi nam kažu: vi niste svesni šta imate – zadovoljno objašnjava Živorad.

A to što imaju nije samo brvnara ni prelep pogled. To je osećaj doma, iskrena gostoljubivost i radost koja se vidi u svakom kamenu koji su sami ugradili.

Danas su Stanojevići gotovo cele godine popunjeni, prošle godine bez gostiju su bili svega jedanaest dana. Ljudi dolaze iz znatiželje, a odlaze sa osmehom, noseći sa sobom mir i sećanje na neko vreme kad se živelo sporije i dublje.

– Seoski turizam nije težak posao. Treba samo da bude čisto, uredno i s ljubavlju urađeno. Ljudi to osete – kaže ovaj bračni par koji sad ima ozbiljno iskustvo iza sebe.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

A oni koji jednom dođu u Jabuke, požele da se vrate. Jer tu, među šumama i brežuljcima, gde se dan završava uz cvrčke i pogled na zvezde, čovek se podseti onog najvažnijeg: da mir ne moraš tražiti daleko, on se gradi, kao što su Stanojevići zidali svoju brvnaru, strpljivo, s ljubavlju i sopstvenim rukama.

Tekst je nastao u okviru projekta “Turistički biseri grada na Limu”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Priboj iz sredstava za učešće na Кonkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media