U Americi ima 59 nacionalnih parkova. Najveći i najpoznatiji su Jelouston, Veliki kanjon, Zion… Milenko Gordić iz sela Rutoši kod Nove Varoši oduvek je želeo da obiđe sve te prirodne lepote. U svojoj nameri je uspeo.
Milenko koji trenutno živi u Americi (uskoro se vraća u Srbiju) apsolvent je DIF-a. Utiske o neverovatnoj prirodi ove velike države prenosi za čitaoce “Blica”, uz komentar da bez daha ostavljaju divljina, životinje koje u njoj žive, mir i tišina koji ovi nacionalni parkovi pružaju kao utočište od svakodnevnog života.
– Svake godine stotine, pa čak i hiljade naših studenata, što na “Work and Travel” programima što turistički, dođu u Ameriku. Ono što usledi nakon završetka posla je uglavnom obilazak kockarnica u Las Vegasu, noćnih klubova u Majamiju i, naravno, famozni Njujork. Apsolutno nemam ništa protiv. Svoja iskustva delim sa vama da prikažem prirodne lepote i mesta koja možete posetiti u ovoj državi, a kojih zaista ima previše – započinje svoju priču Milenko. Uživajte!
Briga o prirodi
Nacionalni park je teritorija koja u većini slučajeva pripada državi na čijoj se teritoriji nalazi, zaštićena je od Međunarodne organizacije za zaštitu prirode. Na području SAD ima ih bezbroj, a boravio sam u gotovo svim. Jednostavno toliko je doživljenih iskustava i mesta, da se ne može obuhvatiti sve jednim tekstom, iz tog razloga izdvajam one koji su na mene ostavili poseban utisak.
Tokom planiranja puta ono što sam odmah uočio a da je zajedničko za sve nacionalne parkove je postojanje Nacionalnog park-servisa čiji je zadatak starateljstvo nad svim parkovima, njihovo uređivanje, zaštita kao i pružanje informacija i usluga posetiocima. Svaki od njih, pa čak i svako od mesta, u njima je poseban na svoj način. Neki su prepoznatljivi po prelepim pejzažima, rekama jezerima i vodopadima neki po geoaktivnostima, kao i po biljnom i životinjskom svetu koji je u njima prisutan.
Na krajnjem jugu Teksasa, Big Bend nacionalni park je prvo od mesta koje sam posetio. Planine uzdignute usred ravnog područja koje se prostire stotinama kilometara prava su oaza biljnog i životinjskog carstva. Crni medved je domaćin koji će vas ugostiti, uz mnoge druge. Najčešće je aktivan u jutarnjim i popodnevnim satima pred zalazak sunca. Zvečarke, čiji zvuk možete često čuti preko dana kada su visoke temperature, jako su ravnodušne, osim ako ih ne provocirate i ne približavate im se previše.
Mladunče planinskog lava s majkom u večernjoj šetnji je pravi bonus koji vam upotpunjuje dan. U parkovima su ponuđeni razni sadržaji i aktivnosti u zavisnosti od geografskog područja. Rio Grande je reka u Big Bend parku koja protiče kroz istoimeni kanjon i u tom delu je prirodna granica između Teksasa i Meksika. Stene koje imaju identičan izgled zida visoke stotinak metara daju osećaj kao da ste u džinovskom hodniku gde je pod voda, a plafon nebo. Na raspolaganju su kajaci koje možete koristiti i uživati u pogledu na kanjon s vode. Česta su pitanja koliko je potrebno da bi se jedan ovako veliki park u potpunosti obišao. Zaista, koliko god vremena da imate, uvek je potrebno još, a odgovor jednog od meštana je bio: “Dvadeset godina idem u Big Bend i svaki put sve više želim da ostanem još malo.”
Stenovite planine
Roki mauntin, u potpunom prevodu Stenovite slanine, nalazi se u istoimenom lancu planina koji se pruža od Britanske Kolumbije (Kanada) sve do Novog Meksika (SAD). Ovaj park bih još nazvao i carstvom jelena. Vrsta koja definitivno dominira na ovom prostoru. Bukvalno je nemoguće posetiti ovo mesto i boraviti ovde a da ne doživite susret s jelenima šetajući nekom od mnogobrojnih staza. Neke su toliko duge, da se ne mogu proći jednodnevnim šetnjama. U državi Kolorado se nalazi najviši vrh Stenovitih planina – Mont Elbert, visok 4.401 metar, posle koga je Longs Peak visok 4.346 metara sa lokalitetom baš u ovom nacionalnom parku. Uspešno sam savladao oba vrha. Razlika u visini je mala, dok je doživljeno iskustvo veliko, gotovo neuporedivo.
Longs Peak, poznat i kao Crni dijamant, reljefom je toliko agresivan, da postoje slučajevi kada je odnosio živote onih koji su se uputili na vrh. Četvorodnevna avantura je nešto što će se dugo pamtiti, provoditi noći na tim nadmorskim visinama, kampovanje na zaleđenom jezeru visoko u stenama odakle vam nebo izgleda toliko blizu, da vam se čini moguće dohvatiti zvezde rukom. Po povratku u podnožje planine usledila je večera s meštanima obližnjeg mesta koji nisu krili oduševljenje kada su čuli da je neko bio na Crnom dijamantu u novembarskim danima kad je u potpunosti okovan snegom i ledom.
Izvor: blic