Stari kamioni FAP-a i dalje krstare drumovima

Priboj – Nekada najveća fabrika kamiona na Balkanu FAP, u oktobru slavi 70. rođendan. Najprepoznatljiviji i najmasovniji model FAP bio je model 1314. Prvi je proizveden 1962. godine, a proizvodnja je trajala čak četiri decenije. I danas je zastupljen, drvoseče ne mogu da zamisle posao u šumi bez ovog FAP-a.

Foto: RTS

„Evo 20 godina je kod mene ovaj žuti kamion, prvi mi je kamion sa kojim sam počeo raditi. Dete sam bio kad sam trčao za tim kamionima i gledao ko će me staviti da se vozim, da tako. To je bilo, bio je pun grad tih kamiona. Mada sad manje i manje posla. Ljudi koji su to ranije vozili su otišli u penzije“, navodi Boban Bošković iz Priboja.

Ljubav prema Fapovim kamionima Boban je preneo i na sina Borisa.

„Moćan je i za šume i za puta i za sve“, dodaje Boris.

„Ali nikad me on nije ostavio, nigde nisam da sam otišao negde da se nisam vratio u grad sa njim“, nastavlja Boban.

„Za FAP važi da je gotovo neuništiv. To na neki način samo pokazuje kvalitet proizvoda, koji je FAP isporučivao kako za domaće, tako i inostrano tržište“, ističe prof. dr Milutin Živković v.d. generalnog direktora FAP Priboj.

Bilo je to ipak u zlatno doba fabrike automobila u Priboju koja je nekada imala sedam hiljada zaposlenih. Danas FAP vodi inženjer bogate karijere, kojem je tu bilo prvo zaposlenje 1981. godine.

„Nadamo se da će FAP da se vrati na staru slavu. To će sigurno da bude propraćeno i boljim ličnim dohocima, primanjima i privilegijama“, naglašava prof. dr Milutin Živković, v.d. generalnog direktora FAP Priboj.

„Priboj je nastao, nastankom fabrike, a fabrika je nastala na temeljima ljubavi. Tu ljubav je najpre doneo direktor FAP-a Radmilo Lavrenčić, koji je došao ovde sa zadatkom da napravi fabriku. On je prvo nosio ljubav prema državi za koju je obavljao taj posao, pa ljubav prema narodu ovom ovde, koji je upoznao u dušu i koji su njega prihvatili kao najrođenijeg. Ali, ona glavna ljubav koja je Radmilu dala poseban motiv, to je bila ljubav koju mu je donela, njegova kasnije supruga, tada saradnica, arhitekta, koja je došla u Priboj, sa namerom da se isprojektuju određeni objekti, koje je njoj direktor pri prvom susretu dao u zadatak“, prepričava Vesna Jugović iz Priboja.

Ivanka Beba Soldatović tako je dala doprinos i u izgradnji Novog Priboja, koji je bio Jugoslavija u malom, ali su u njemu boravili i nemački stručnjaci iz Mercedesa. U bivšem magacinskom prostoru pored preseraja danas se odvija moderna proizvodnja plastike. Izvozni adut domaćeg investitora iz Požege.

„Proizvod koji se može reći da je povezan sa autoindustrijom i upravo sa kamionima koje je FAP nekada radio. Ovo je katadiopter za Daimlerov program teretni, što prikolica, što kamiona. To je jedan deo koji se u potpunosti izrađuje, može se reći u Priboju i specifična stvar je što upravo tri komponente se nabrizgavaju što se može reći da je retkost da firme rade trokomponentno brizganje plastičnih delova“, navodi Milan Komarica tehnički direktor „Inmold“ u Priboju.

Upravo na temeljima giganta danas stasavaju neke nove generacije, koje Priboj ipak prepoznaju kao grad sa brojnim prednostima za život. Ali najvredniji su ljudi, pouzdani, topli, srdačni, sa osobinama koje su utkali sa puno ljubavi u desetine hiljada vozila koja i danas krstare širom sveta.

Izvor: RTS