Velika očekivanja od berbe “crvenog zlata”

Priboj/Prijepolje – Tek svake treće-četvrte godine proizvođači „crvenog zlata“ imaju razloga za zadovoljstvo. Berba malina počinje u nižim predelima, i biće u punom jeku krajem juna, a otkupljivači su ponudili akontnih od 200 do 250 dinara za kilogram novog roda.

Novac od otkupa naći će se u džepovima gotovo milion građana Srbije – malinari i njihove porodice, iscrpljeni prethodnim lošim sezonama, napokon će naplatiti velika ulaganja i mukotrpan rad u zasadima.

Berba malina omogućiće poljoprivrednicima da, posle dugog posta, unaprede svoje malinjake, da zanove mehanizaciju, a dobra sezona za većinu proizvođača je prilika da deci obezbede letovanje, da „sravne“ porodični budžet, ukratko – da malo odahnu i osete dobrobit od svoga rada.

Podsetimo, prošle godine otkupna cena bila je svega od 65 do 170 dinara. Od ovogodišnje cene korist je, kako saznajemo, velika i za državu – očekuje se da će izvoz „crvenog zlata“ u Srbiju „uvesti“ oko 250 miliona dolara.

U maju, grad je u okolini svetske malinarske prestonice Arilja, oko Lučana, Ivanjice i Užica, oštetio mnogobrojne zasade. Međutim, većina malinara je osigurala svoje zasade, a dosadašnja praksa je pokazala da se šteta može naplatiti bez većih problema.

– Očekujemo da će roda biti za 30 odsto manje nego prošle godine, jer je zbog epidemije oko 10 odsto zasada ostalo neobrađeno. Cena koju mi tražimo je od 1,75 do 1,83 evra za kilogram, i to dugoročno, za 10 narednih godina. Većina hladnjačara širom Srbije u ovom trenutku nudi akontnih 250 dinara – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Godišnji rod na nivou Srbije je od 80.000 do 120.000 tona, na ukupno 15.000 hektara pod zasadima. Potražnja stranih tržišta je dobra. Rod je podbacio u Čileu i Poljskoj, pa globalni deficit još jednom Srbiju može da izbaci u sam vrh svetske proizvodnje.

Oko 60 odsto roda srpski hladnjačari izvoze u Nemačku, a zatim u Francusku i ostale države Evropske unije. Iz tih država se srpske maline, kao gotov proizvod, reeksportuju širom sveta. Čak i Čile, kao jedan od najvećih konkurenata na globalnom tržištu, sve više uvozi maline iz Srbije.

U ariljskom kraju, odakle u svet odlazi najviše „crvenog zlata“, vremenske prilike, bez naglih smena letnjih kiša i jakog sunca, povoljno su uticale da malina „dobro ponese“. Prinos po hektaru varira od sedam do 12 tona, u zavisnosti od kvaliteta zasada.

CENA DNEVNICE DO 3.000 DINARA

U ariljski kraj će se u narednom periodu sliti armija berača iz čitave države. Uz smeštaj i hranu, oni mogu očekivati dnevnice od 2.000 do 3.000 dinara. To znači da radnik tokom berbe, radeći oko 10 časova dnevno, za mesec dana može zaraditi od 70.000 do 100.000 dinara.

Novosti