U našu redakciju stiglo je saopštenje predsednika OO DSS Prijepolje i člana Predsedništva DSS, koje prenosimo u celosti.
Ova mudrost doajena novinarstva Milorada Veruovića najbolje karakteriše nazovi “reagovanje” prijepoljskih naprednjaka na moje otvoreno pismo ministru Nikoli Selakoviću.
To pisanije, ta gomila laži, najbolje svedoči upravo o onima koji su ga sačinili i koji stoje iza njega. Tolika količina laži, izmišljotina, podvala, mržnje, zlobe, destrukcije i frustracije nije za političku, već za kliničku analizu.
Te laži toliko su providne i nebulozne, vidljive iz aviona, da naprosto nema potrebe da ih argumentovano demantujem. Ipak, neke bezobrazluke moram demantovati.
Laž je, i notorna glupost, da sam prošle godine “preko 200 dana” bio na službenom putu. Podaci o službenim putovanjima i reprezentaciji svih opštinskih funkcionera na poslednjoj sednici SO Prijepolje dostavljeni su svim odbornicima, pa i vašim, gospodo naprednjaci. Da ste hteli istinu, to ste trebali objaviti.
Laž je da sam bilo kad u životu “angažovao privatno obezbeđenje”.
Laž je da sam zaposlio sina. Moj sin Vuk, inženjer informatike, prijavljen je na evidenciju nezaposlenih. To lako možete proveriti u prijepoljskoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja.
Laž je da je “malinarstvo najviše razvijeno od 2008. do 2012.godine”. Pod zasadom maline 2011.godine bilo je oko 20 hektara sa godišnjom proizvodnjom od 250 tona, dok su 2015. godine zasadi iznosili 530 hektara, a rod 3.250 tona maline. 536 hiljada subvencionisanih sadnica maline i 907 subvencija poljoprivrednim gazdinstvima podeljeno je u madantu sadašnje, a ne vaše vlasti.
Laž je da je “DSS u raspadanju zbog čega su ga napustili skoro svi članovi”, uz navođenje imena časnih i poštenih građana i uglednih članova DSS. Niko od imenovanih nije napustio DSS. Neki od njih, iz ličnih razloga, više nisu članovi Opštinskog odbora DSS, ali gotovo svi aktivno učestvuju u ovoj izbornoj kampanji.
Namera da se lažima diskredituje DSS ustvari je pokušaj sakrivanja rasula u sopstvenim redovima. Mnogobrojni ugledni naprednjaci, doskorašnji odbornici i članovi najužeg rukovodstva lokalnog SNS, ovih dana javno saopštavaju da ne podržavaju i neće glasati “privatnu Zindovu koaliciju”.
Vidim da je po vama, gospodo naprednjaci, terasa ispred moga kafića najveći problem u opštini Prijepolje. Za tu terasu ja već četvrt veka, pa i u vreme vaše vlasti, svake godine dobijam dozvolu i uredno plaćam obaveze. Uprkos tome, ako će to baš toliko obradovati građane i rešiti sve nevolje Prijepolja, terasu ću lako skloniti.
Samo, pre nego što krenete u likvidaciju jedne kafane, setite se, vi samozvani zaštitnici srpstva, kojima su usta puna podrške srpskim preduzetnicima, setite se da sam i ja srpski preduzetnik. Uspešni srpski preduzetnik.
Taj, koga sada, gospodine Zidnoviću, vodate širom opštine, da laže, kleveće i blati mene i druge ugledne građane, taj je meni, u vreme kada ste vi bili predsednik opštine, svakodnevno nudio hrpe fotografija nekakvog potpornog zida, koji ste vi navodno sagradili na državnom zemljištu, i nekakve brane, kojom ste kao nezakonito pregradili reku Seljašnicu. Donosio mi je gomilu navodnih dokumenata o tome kako je , u vreme vašeg predsednikovanja, vaša supruga dobila desetine hiljada eura kredita i donacija.
Ja, gospodine Zidnoviću, ništa od toga nisam uzeo u svoje ruke. Nikada mi nije palo na pamet da, ne samo u javnom i političkom, već ni u privatnom životu i razgovoru pomenem bilo koju od tih bljuvotina. Nađite mi nekoga pred kim sam izgovorio jednu ružnu reč o vama ili vašoj porodici, pa ću se odmah ne samo povući iz političkog života, već iseliti u Saharu ili Aljasku.
A vi, gospodo naprednjaci, već godinama svoju neuspešnu politiku gradite blateći mene, koji sam spreman na vaše udarce, i moju porodicu i prijatelje, koji to ničim nisu zaslužili. Molim vas, samoproglašeni veliki Srbi, makar se setite svoje dece, pre nego tuđu gurnete u blato.
Ovakvo ponašanje je ključna tačka razlike između vas i mene. I tu vama nema pomoći.
Ovo je pitanje domaćeg vaspitanja, koga ili imate ili nemate.
Vi ste tu beznadežan slučaj.
Kažete da sam “zaboravio novinarski posao, ako sam ga ikada i znao”. I znao sam i umeo toliko da sam bio novinar “Politike” i Radio Beograda, urednik i direktor “Polimlja” i član Upravnog odbora Zajednice radio stanica Srbije, a sve to pre moga aktivnog bavljenja politikom, pa još i član Nadzornog odbora Radio televizije Srbije.
Za 6 godina, koliko preduzeće čiji sam vlasnik proizvodi rakiju, dobio sam sve moguće nakviše nagrade na najznačajnijim ocenjivanjima kvaliteta proizvoda u Srbiji i BiH. Stvorio sam brend prepoznatljiv u celoj zemlji, pa i van granica Srbije. Predsednik sam Nacionalne asocijacije proizođača rakije Srbije, što mi je najveća čast u životu.
Ovakvu profesionalnu i poslovnu karijeru ne samo da nema bilo ko pojedinačno među vama, gospodo naprednjaci, već nemaju u zbiru zajedno svi kandidati sa vaše odborničke liste.
Vi pominjete i ministra Rasima Ljajića, sve u nameri da mi preko njega napakostite. Moja stranka i ja bili smo partneri sas strankom g. Ljajića u lokalnoj vlasti u Prijepolju i to ne krijemo, niti imamo čega da se stidimo.
Ali, pobogu naprednjaci, Rasim Ljajić nije drugi na listi DSS, već na listi SNS. I sreća vaša što je sa vama. Bez njega-ni Bog vam ne bi mogao pomoći.
Na kraju, gospodo naprednjaci, ako imate nameru da se ozbiljno bavite javnim poslovima, morate najpre da naučitet pravopis maternjeg jezika. Za početak, “opštinski” se piše malim slovom.
Na posao, braćo naprednjaci. Da se radi, da se uči pravopis, kaže se u saopštenju Vukosav Tomaševića člana Predsedništva DSS i predsednika OO DSS Prijepolje.
PP Media
Vukosav Tomašević: Bolje je ne napisati ništa, nego napisati ništa
