Cena i grad „beru“ maline

Početna otkupna cena malina u Srbiji ove godine će, kako saznaju „Novosti“, biti oko 100 dinara, na šta malinari odgovaraju da maline neće ni brati, jer nemaju računa. – Iako je ostalo još malo vremena do početka berbe, mi nemamo predstavu o tome kolika će biti otkupna cena. To je izuzetno loša stvar – rekao nam je Miodrag Bogdanović, predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ iz Ivanjice.

Ističe da bi država trebalo da malinarima nadomesti štetu koju su pretrpeli usled grada. Šteta je pre tri godine dostigla sumu od 660 miliona dinara u ivanjičkom kraju, a proizvođači su dobili svega dva odsto od nastale štete, što je, prema njegovoj oceni, sramno.

Očigledno je da je proizvodnja malina u Srbiji u krizi, a od ovogodišnje otkupne cene, umnogome će zavisiti i sudbina srpske maline, koja je među najkvalitetnijima u svetu. Udruženja malinara ističu da će, zbog loših vremenskih uslova, rod biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, kada je bio svega 50.000 tona, dok bi u odnosu na površine pod zasadima „crvenog zlata“ ta brojka trebalo da premaši 100.000 tona. Poslednje nepogode su dodatno pogoršale situaciju i ugrozile ovogodišnju berbu u selima oko Arilja, Ivanjice i Guče.

– Stanje je sve lošije, a prinosi su sve manji. Sa neizvesnom cenom, s kojom se borimo svake godine, nemoguće je podići zaštitne mreže i osigurati malinjake. To je neisplativo. Recimo, pretprošle godine kilogram malina je koštao 230 dinara, a lane je, kada je bio manji prinos, cena bila svega 120 dinara. Taj apsurd ne može niko da objasni. Rešenje je u tome da država bude koordinator između proizvođača, hladnjačara i izvoznika i da se unapred sve dogovorimo. Jedino tako možemo da sačuvamo srpsku malinu i 250-300 miliona evra koji se sliju u budžet – kaže Miodrag Bogdanović.

Dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku, ističe da se u pogledu stanja na tržištu može reći da plaćamo ceh za mnoge stvari koje smo činili, a i dalje činimo, u ovoj proizvodnji.

– Osnovni razlog lošije prodajne cene na inostranom tržištu je pad tražnje, a i mi sami, konstantnim isticanjem negativnosti u proizvodnji malina, utičemo na ovakvu situaciju – kazao je dr Leposavić.

Malinari su nezadovoljni odnosom države prema njima, jer, kako kažu, nemaju nikakvu zaštitu od otkupljivača koji diriguju cenu onako „kako im se ćefne“, a ne prema tržišnim pravilima.

– Neka država odredi da narednih deset godina cena bude, na primer, 1,7 evra. Na taj način će se stvoriti sigurnost i sigurna zarada, a proizvođači će moći da ulažu u svoje zasade i da ih zaštite, kada već to država ne može da učini – kaže Veljko Jovanović, malinar iz okoline Ivanjice. – Bezobrazluk hladnjačara i izvoznika ide dotle da oni čak uvoze poljske maline i potom ih prodaju kao naše, čime umanjuju kvalitet srpskog voća. Poznato je da je Srbija najveći izvoznik, ali, gle čuda, i najveći uvoznik malina.

Bez obzira na sve poteškoće, maline iz Srbije na svetskom tržištu važe kao standard za kvalitet u svim zemljama u kojima se ona proizvodi. Izvozom ovog voća naša zemlja ostvaruje neto devizni efekat iznad 90 procenata, čime se retko može pohvaliti bilo koja druga izvozna grana.

– Naša postojeća infrastruktura i standardi kvaliteta, uvedeni u proizvodnju i hladnjače, za mnoge zemlje u kojima se maline proizvode predstavljaju uzor kojem teže – navodi dr Leposavić. – Uvek postoje i kritične tačke na koje se mora obratiti posebna pažnja. U tom cilju su u okviru podrške Ministarstva poljoprivrede osposobljene referentne laboratorije za kontrolu prisustva pesticida i norovirusa, i u tom pogledu maline proizvedene i izvezene iz Srbije su mnogo bezbednije u odnosu na one iz većine drugih zemalja. Zbog svega, rešenje za postojeću situaciju treba tražiti u unapređenju dostignutih standarda, stalnoj i rigoroznoj kontroli proizvođača, prerađivača i izvoznika.

ZAŠTITNA MREŽA I OSIGURANjE

EFIKASNOST protivgradne odbrane u zaštiti zasada malina i drugog voća je „podbacila“, pa su proizvođači u dilemi na koji način da odbrane svoje plantaže. Jedino sigurno rešenje je postavljanje protivgradnih mreža, što je dosta njih već i učinilo. Orijentaciona cena za postavljanje sistema pod mrežama za jedan hektar maline je16.000 evra. Olakšica je i što Ministarstvo poljoprivrede i veliki broj lokalnih samouprava vraćaju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima oko polovine investicije. Država i lokalne samouprave takođe vrše subvencionisanje osiguranja zasada kod osiguravajućih društava. Problem predstavlja to što posledice grada kod malina traju najmanje.
Izvor: Večernje novosti, V.Ilić