Amer Solaković – najmlađi fudbalski sudija u Srbiji

Iako ima tek devetnaest godina, u biografiju sportskog sudije već je upisao četiri godine „staža“. Sa nepunih šesnaest godina dobio je zvanje sudije stalne kategorije i prebačen na okružni rang takmičenja. Sada je sudija druge kategorije republičkog ranga a do velikih fudbalskih derbija poput Zvezde i Partizana, ostao je još samo jedan korak.
Kada je u brodarevskom Jasenu počeo šutirati loptu, Amer Solaković je bio samo jedan od mnogih desetogodišnjaka koji su fudbal. Uvek je, kaže, poštovao pravila igre a njegovu sposobnost da u pravom trenutku proceni situaciju i utakmicu preokrene u korist svoje ekipe primetio je Eldar Lisica, tadašnji predsednik kluba koji mu je i predložio da loptu zameni pištaljkom, crvenim i žutim kartonima – i sreću okuša kao – sudija. Imao je samo 14 godina.
„ Iako sam bio maloletan iz Fudbalskog Saveza Srbije stiglo je „zeleno svetlo“ da mogu da se prijavim i učim za sudiju, mada kao četrnaestogodišnjak nisam mogao shvatiti koliko je ova „igra“ drugačija od one koju sam do tada igrao. U početku nije bilo teško jer sam sudio na utakmicama opštinske lige gde sam stekao i određenu sigurnost, rešio da ne odustanem i nastavim dalje.
Već 2011. godine dobija zvanje sudije stalne kategorije kada počinje suditi na ozbiljnijim utakmicama u seniorskoj konkurenciji Okružne zlatiborske lige. To je, priznaje bio i najteži period, kada je razmišljao i da odustane od karjere sportskog sudije.
„ Bio sam dete koje je sudilo igračima mnogo starijim od sebe i nije bilo ni malo lako uspostaviti autoritet. Za utakmice sam se ozbiljno pripremao, ne samo fizički već i psihički. Trudio sam se da budem pravedan i dokažem da sam „dorastao“ svim situacijama koje sa sobom nosi igra. Zahvaljujući tome sam vrlo brzo stekao poverenje igrača i nametnuo im autoritet“, otkriva nam Amer Solaković koji je umeđuvremenu stigao i do republičkog ranga sudije druge kategorije, što znači da može suditi zonski stepen takmičenja i Srpsku ligu. Kada prođe određen nivo i bude imao 15 odsuđenih utakmica, dobija pravo da polaže za sudiju prve kategorije i sudi na utakmicama prvoligaša, kada će i zvanično postati najmlađi sudija u istoriji srpskog fudbala.
„ Ove godine , kada je trebalo da pređem u viši rang takmičenja, među 40 sudija sam bio prvi rangiran u Zlatiborskom okrugu, no Fudbalski savez Srbije doneo je odluku da sudije koje nemaju navršenih 20 godina ne mogu suditi utakmice najvišeg ranga takmičenja tako da sam ostao da sudim Zlatiborsku ligu i čekam još godinu kada će steći uslov da pređem u viši rang i sudim privoligašima, kaže Solaković.
Kaže da poziv sudije nije ni malo lak jer je teret odgovornosti ogroman. Svaka utakmica je specifična na svoj način, a različite situacije zahtevaju brzu reakciju sudije koji u deliću sekunde mora doneti ispravnu odluku pa je stres, kaže, neminovan.. Zato u njemu ostaju samo uporni, „prekaljeni“ i oni koji zaista vole da dele pravdu tokom igre.
„ Da, ja zaista uživam u ovom pozivu, trudim se da pošteno sudim i ne pravim greške, mada su one sastavni deo svakog posla. Nikad ne možete znati šta se za devedest minuta može desiti na terenu, koliko će biti novih i iznenadnih situacija, i zato je pored fizičke potrebna i psihička kondicija. Svakih šest meseci imamo proveru sposobnosti a oni koji ne zadovolje „odmaraju“ do lsedeće provere. Bez bistre glave i koncentracije ne može se suditi utakmica, pa su zato i odricanja velika. Malo je vremena za druženje i izlaske jer je svaki vikend rezervisan za utakmice, a slobodno vreme za knjigu i učenje, otkriva nam Solaković, od prošle godine student Ekonomsko – poslovnog fakulteta.
„ Volim ekonomiju ali neću odustati od suđenja. To je poziv od kojeg solidno zarađujem već četiri godine. Uživam u atmosferi koju prave dobre utakmice. Na fudbalskim terenima sam „svoj na svome“ i to je satisfakcija za sve „muke“ kroz koje prolazim kao sudija, rekao nam je Solaković.
Izvor:Polimlje