Intervju sa mladom prijepoljskom glumicom, Ajlom Šantić

Prijepolje je grad izuzetne istorije i bogatog kulturnog nasleđa. Tu na obalama Lima i Mileševke su odrasli mnogi poznati prijepoljci: naučnici, književnici, umjetnici, sportisti, političari i državnici. Mala čaršija velikih ljudi. Sa nama je učenica 6.razreda osnovne škole “Sveti Sava”.

Mlada glumica Ajla Šantić sa glavnim junakom filma “Otac”

Mlada umetnica čije se ime spominjalo mnogo puta u medijima prethodnih dana. Glumica velikog filmskog projekta koji je naišao na dobar prijem kritike i publike. Film “Otac” reditelja Srdana Golubovića u kojem je Ajla glumila jedno od dece glavnog protagoniste filma.

  • Možete li nam reći o kakvom se filmu radi?

Film je o čoveku kome je zbog siromaštva socijalna služba oduzela decu. Ja igram jedno od te dece.  Njihov otac pokušava sve kako bi opet bio zajedno sa njima čak putuje peške do Beograda. Film pokazuje koliko je teška njegova borba. 

  • Kako ste vi došli do uloge? Spominje se kasting.

Da, kasting u kome je učestvovalo preko 250 dece iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i Sjenice. Više puta smo morali otići do Priboja i Nove Varoši gde se odabir vršio. To su neka moja prva iskustva i dodiri sa ozbiljnom glumom. Bilo je interesantno ali kako se sužavao izbor povećavala se trema. Olakšanje  je bilo to što smo postavili cilj – druženje. Svi su bili sjajni.

  • Nakon odabira počinje snimanje. Šta bi ste tu izdvojili kao posebno?

Zapravo snimanje nije počelo odmah. Bilo je planirano i imala sam određene pripreme u Priboju i Beogradu sa glumcem Ivanom Jevtovićem. Nebojša Glogovac je trebao da glumi oca međutim kao što znate on je preminuo pa je snimanje odloženo. Kada smo počeli bila sam jako uzbuđena.  Sve je bilo prelepo. Sva ta dešavanja su prosto rečeno bila nestvarna, nešto sto sam do tada samo na Tv-u mogla da vidim.

  • Snimalo se na nekoliko lokacija. Gde ste vi bili?

Moja uloga je manja. Otac je u fokusu tako da se mi ostali nismo mnogo pojavljivali. Snimali smo u Priboju nekoliko dana, u Boru i na Zlatarskom jezeru. Neke scene nisu ubačene u film. U jednoj sceni sam morala nekoliko puta da se oklizam i padnem što je bilo zahtevno međutim ta scena nije postala delo filma.

  • Koji su trenuci, tokom snimanja, na vas ostavili najveći utisak?

To bi bila početna scena filma. Prvo me majka vuče za ruku u brzom hodu a nakon toga ispred fabrike u Priboju, nakon emotivnog govora, poliva benzinom sebe i delimično pokušava nas. Tu sam s lakoćom iskazala potrebnu emociju. Zaprepaštena sam. Tužna. Nemoćna da pomognem. Takođe scena u socijalnom kada smo konačno videli oca. Imala sam i malu improvizaciju teksta gde sam dala predlog za ime psa.

  • Nakon snimanja imali ste premijeru u Sava Centru. Opišite nam osećaj izlaska na binu pred tolikim auditorijem. Jeste li imali tremu?

Nije bilo svejedno. Pripremiš se malo ali je to ipak moje prvo veće iskustvo. Ogroman broj ljudi. Ono što me je posebno zbunilo je da sam dobila dva aplauza. Osećaj je bio neverovatan. Već naredni put u Nišu, na Niškom Festivalu je bilo lakše. Tu je već bilo sa više iskustva i manje pritiska iako je poznati glumac Voja Brajović pre mog izlaska primio nagradu  „Pavle Vuisić“.

  • Pre nekoliko dana film je imao svoju tv premijeru na RTS 1. Kakvi su utisci i kritike?

Nakon  prikazivanja usledili su pozivi i čestitke. Svi su rekli da je film odličan, da sam dobro glumila. Na školskom sajtu je objavljen jedan kratki članak povodom toga.

  • Da li će mala Ajla je postati velika glumica? Kakvi su vaši dalji planovi?

Možda mi se nekada ponovo ukaže prilika, ne znam videćemo.

  • Nakon ovog velikog iskustva šta bi bila vaša poruka?

Iskoristimo svoje šanse. Budimo odgovorni, optimistični i ne odustajmo.

PP Media A.Š.