Izložbom u prijepoljskom Muzeju obeleženo 90 godina lokalnih novina

Prijepolje – Da bi odštampao prvi broj lista „Sandžak“, 1. februara 1932. godine, osnivač, vlasnik i urednik prvih novina u Prijepolju Milivoje Žugić (1905-1972), prodao je očevu livadu.

Najavljen kao list za kulturno i ekonomsko podizanje u palanci koja je imala samo 17 odsto pismenog stanovništva, „Sandžaku“ je zbog britkih i beskompromisnih tekstova cenzura dva puta prekidala izlaženje, pa je Žugić bio primoran da menja ime – najpre u „Raška“, a potom u „Novi Sandžak“ , da bi posle samo tri broja januara 1937. godine – bio zabranjen.

– Izložbom u prijepoljskom Muzeju, gde će pojedini eksponati naći stalo mesto, obeležen je redak jubilej – 90 godina novina u Prijepolju. Primerci novina, tekstovi, fotografije, knjige novinara i izdavačke delatnosti ustanove, kao i stare pisaće mašine i radio-aparati, lični predmeti novinara, svedoče o sadržajnoj istoriji prijepoljskog novinarstva – ističe Milan Cmiljanović, novinar i autor postavke.

Tradiciju Žugićevih novina 1. marta 1952. godine nastavio je „Glas Polimlja“, koji godinu kasnije postaje „Polimlje“ i bliži se 3.000 broju. Kompleti novina i digatilizovane stranice u Biblioteci „Vuk Karadžić“ u Prijepolju, kao i tek objavljen almanah „Polimlja“, svojevrsna su svedočanstva i vremeplov života. Tako stranice beleže prve korake u industrijalizaciji i otimanju kraja iz zaostalosti. Novinari kamerom i perom prate rast nekadašnjih giganata ovog kraja – FAP-a i Tekstilnog kombinata, pa gradnju hidrosistema na Uvcu, te probijanja tunela i prolazak barske pruge Limskom dolinom. Nesumnjivo, imao je list i značajnu kulturnu misiju, a mnogima u tuđini bio jedina veza sa zavičajem.

Na požutelim stranicama su reportaže o ljudima i krajevima, gorštačkoj upornosti da se o(p)stane u vrletima, ali i gašenju ognjišta, sudbinama ratnika. Najmlađi su imali svoj kutak, a britka pera nisu štedela vlast ili da ošinu po zabludama, skorojevićkim manirima i samoupravnom šićarluku.

– Bilo je „Polimlje“ kuđeno, hvaljeno i nagrađivano, izmicalo je uredničkim makazama vlasti, trpelo udarce, ali je baš u najvećem usponu, sa bogatim žurnalističkim izrazom i rubrikama, početkom 1979. odlukom osnivača, OK SSRN tri opštine, ugašeno „zbog neposlušnosti“, a brzo su osvanula tri lokalna lista – podseća Cmiljanović.

U Prijepolju je pokrenut „Glas Polimlja“, da bi mu se nakon desetak godina vratilo ime „Polimlje“ i stara numeracija. Tada se i našlo u senci „mlađeg brata“ – Radio Polimlja, koji je bio rasadnik mlađih kadrova.

Na izložbi posebno mesto zauzima galerija portreta i karikatura 12 doajena novinarstva, koje je oživeo novinar u penziji Radoman Irić iz Vranja, a rodom iz Prijepolja, inače jedini stipendista novinske kuće. Među likovima za nezaborav su utemeljivači štampe Žugić, Okica Gluščević, prvi novinar sa ovih prostora, akademici Sreten Vukosavljević i Petar Vlahović, slikar Prvoslav Pivo Karamatijević, hroničar kraja Vukoman Šalipurović, Danilo Purić i drugi što su ostavili vidnog trag na stranicama.

– Svaki lik ima nešto svoje, karakteristično i propoznatljivo. Kada to registrujem, onda linijama i bojom naglašavam i ističem te elemente lika. Imao sam veliku želju da to uradim, ali je bilo teško doći do iole kvalitetnih fotografija, s obzirom na to da niko od njih nije među živima – naglašava Irić.

Povodom jubileja objavljena je i knjiga Milana Cmiljanovića „Štampu bez zuba svi ujedaju“, u kojoj su sabrani intervjui sa likovnim i literarnim stvaraocima, objavljeni u „Polimlju“.

Dve prodaje lista

U GODINAMA pogubne tranzicije „Polimlje“ deli sudbinu osiromašene privrede i kraja, namičući dinar i nastavljajući tradiciju hroničara kraja. Odluka o privatizaciji doneta je 2007. godine, pa je novinska ustanova prodata za 1.000 evra. Ostalo je „Polimlje“ i bez svojih prostorija i radija, a prošle godine list je dobio drugog privatnog vlasnika.

Urednici za ugled

PRVI profesionalni glavni urednik i direktor „Polimlja“ bio je Vlajko Potežica (1923-2008), dok je ceo radni vek u listu proveo LJubivoje Aleksić (1923/2015), tehnički urednik. Na klimavoj uredničkoj stolici najduže se zadržao učitelj iz Sopotnice Milorad Veruović (1928-2004), čak 15 godina, kada se i zadobija najveće poverenje čitalaca, naslovne strane jubilarnih brojeva štampaju u boji, izdaju knjige…

Novosti