Jelke na Zlataru preživele praznike

Zlatar – Prirodni četinari se sve manje traže tokom božićnih i novogodišnjih praznika, pa je u šumama tri opštine jugozapadne Srbije ove zime posečeno svega 850 komada jelki.

Foto: Ž.Dulanović

U šumama novovaroškog kraja ni zimus nije bilo nelegalne seče jelki za božićne i novogodišnje praznike, mada je ona godinama za šumokradice bila isplativ posao. U isto vreme legalno je posečeno svega 850 mladih stabala četinara, što je tvrde šumari gotovo zanemarljiv broj u odnosu na neki raniji period. 

Ne tako davno, kamioni natovareni mladim četinarima u kolonama su zamicali preko Zlatibora, a prodaja jelki tokom praznika bila je značajan izvor prihoda za mnoge seoske porodice. Tokom sedamdesetih godina na pijacama velikih gradova u sezoni je prodavano i po dvadesetak hiljada jelki posečenih u šumama: Zlatara, Murtenice i Bosanja. 

Poslednjih godina sve teže prodati prirodnu jelku

Meštani, međutim kažu da je poslednjih godina sve teže prodati prirodnu jelku, a da su im mušterije preoteli trgovci iz Kine sa svojim ukrasnim stablima od plastike. Umesto posečenih, sve više se kupuju i jelke sa busenom u rasadnicima “Srbijašuma”.

“Zimus nisam uspeo da prodam ni 80 jelki, a pre desetak godina kada sam počinjao, kupaca je bilo i nekoliko puta više. Jelke se danas kako-tako još jedino prodaju u Vojvodini, za katolički Božić, ali i tu sve lošije. Na pijaci u Subotici, proteklih praznika su pored mene bila još svega tri prodavca, a pamtim kada nas je bilo po desetak i svi smo dobro pazarili. Dosta se ljudi odselilo, a i kriza je učinila svoje, pa umesto prirodnih koje su lepše, narod uglavnom kupuje plastične jer su nešto jeftinije i duže traju. Cena prirodnih jelki se zadnje tri, četiri godine nije menjala. Najjeftinija košta svega 400, dok su one veće i lepše 1.500 dinara,”kaže Dragoje Drndarević iz Kućana.

Greh prema prirodi: Nakon praznika jelka u kontejneru, foto: Ž.Dulannović

Dozvolu za seču šume zatražilo petnaestak vlasnika šume

Dozvolu za seču zimus je od šumara zatražilo svega petnaestak vlasnika šuma iz: Burađe, Jasenova, Kućana, Bele Reke, Vilova, Komarana, Dramanovića i Akmačića. Za svako posečeno stablo oni su platili 120 dinara takse, plus troškove naknade za svako posečeno stablo, koja prema zvaničnom cenovniku “Srbijašuma” iznosi od 8,25 do 39,6 dinara, u zavisnosti od visine i vrste četinara.  

“Na sreću, poslednjih godina nema nelegalne seče, a pored slabe prodaje razlog su i pojačana kontrola šuma i strožija kaznena politika. Legalna seča zimus je bilo samo na površinama koje se vode kao neobrasle, a koje su prirodno pošumljene, zbog čega je komisija šumske uprave odobrila seču 853 komada, mada su vlasnici parcela podneli zahtev za 1.060 jelki. Svako odsečeno stablo na pijacu je transportovano pod plombom kako ne bi bilo zloupotrebe,” kažu u Šumskoj upravi u Novoj Varoši.

U Priboju nije bilo seče

Tradicionalno, u ovom delu Srbije jelke se najviše seku u novovaroškom kraju. Tokom proteklih praznika ovde je jedino i bilo seče mladih četinara, jer iz susedne dve opštine koje su takođe deo Šumskog gazdinstva Prijepolje, nije stigao ni jedan zahtev vlasnika šuma.

“Tokom 2018. na teritoriji Šumskog gazdinstva posečeno je ukupno 870 komada, od čega 730 u Novoj Varoši i 140 u Prijepolju. Godinu dana ranije posečeno je znatno manje, svega 660 komada i to sve u Novoj Varoši. Za razliku od ove dve opštine, poslednjih godina u Priboju nije bilo interesovanja, pa u šumama ove opštine i nije bilo seče,” kaže za “Agroklub” Nataša Manojlović iz “Srbijašuma.”

Jelke na Zlataru, foto: Ž.Dulanović

Najtraženije obična i bodljikava smrča i Pančićeva omorika

Slična situacija je i u drugim šumskim gazdinstvima u Srbiji. Ekolozi i mladi gorani poslednjih godina apeluju da se kupuju prirodne jelke sa busenom koje se nakon praznika mogu posaditi, što daje rezultate. U svojih 26 rasadnika “Srbijašume” namenski proizvode sadnice više vrsta četinara za novogodišnje praznike, a prodaja je iz godine u godinu sve bolja.

“Primetan je blagi porast interesovanja za prirodne jelke, pa pred novogodišnje praznike u našim rasadnicima širom Srbije prodamo između 3.000 i 4.000 jelki. U zavisnosti od vrste, visine i od toga da li kupac želi jelku s busenom ili sečenu, cene se kreću u rasponu od 900 do 4.000 dinara, a najtraženije su obična i bodljikava smrča i Pančićeva omorika. Sve namenski proizvedene jelke moraju prilikom prodaje imati odgovarajuću propratnu dokumentaciju i deklaraciju, što je dokaz da su legalno proizvedene i pregledane pre same prodaje,” kaže Manojlovićeva.

Agro klub Ž.Dulanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *