Čačak – Postoje mesta pred kojima čovek zastane, zaćuti i shvati koliko je priroda bila široke ruke prema ovom kraju. Vidikovac na Kablarskoj steni jedno je od takvih mesta. Sa ove visine, kao na dlanu, otvara se prizor koji se ne može do kraja opisati rečima, meandri Zapadna Morava koji se presijavaju poput srebrne trake, Ovčar koji mirno stoji naspram Kablara i pejzaži koji više liče na razglednicu sa kraja sveta nego na prizor iz srca Srbije.
Upravo tu, gde se reka probija između masiva Ovčara i Kablara, nastala je Ovčarsko-kablarska klisura, prostor u kome se prirodno bogatstvo i kulturno-istorijsko nasleđe prepliću na malom, ali izuzetno vrednom području. Ova klisura decenijama važi za jedan od najlepših i najprepoznatljivijih pejzaža u zemlji, ali i za primer koliko je tanka linija između očuvanja i ugrožavanja prirode.
Foto: A.Rovčanin
Meandri Zapadne Morave, duboko uklješteni između strmih padina, učinili su klisuru jedinstvenom. Stručnjaci ističu da u Srbiji gotovo da nema većeg klisurastog područja sa tako izraženim meandrima, a da se pritom nalazi uz jednu od najznačajnijih saobraćajnica. U većini sličnih slučajeva, put i pruga značili su početak degradacije prostora. Ovde je, sačuvana ravnoteža između dostupnosti i očuvanja, zbog čega se Ovčarsko-kablarska klisura često navodi kao redak i dragocen izuzetak.
Foto: A.Rovčanin
Ali ovaj kraj ne čini samo priroda. U tihim zavetrinama stena, vekovima su opstajali srednjovekovni manastiri, koji se po brojnosti, očuvanosti i duhovnom značaju svrstavaju odmah iza fruškogorskih svetinja. Oni su kroz istoriju bili utočište monaha, mesta molitve i tišine, ali i svedoci burnih vremena. Upravo taj spoj prirodnog i duhovnog nasleđa bio je razlog da se još šezdesetih godina prošlog veka govori o potrebi sistematske zaštite klisure.
Kablar i Ovčarsko-kablarska klisura i danas čuvaju svoj jedinstveni šarm. Poseban simbol tog savremenog susreta čoveka i prirode postao je vidikovac na Kablarskoj steni. Moderna staklena platforma, nenametljivo uklopljena u ambijent, daje osećaj kao da lebdi iznad klisure. Pogled se prostire kilometrima unaokolo, a nebo i zemlja stapaju se u jedan gotovo nestvaran kadar. Ovde se ne dolazi samo da bi se videlo, ovde se dolazi da bi se osetilo.
Foto: A.Rovčanin
Zbog toga posebno odjekuje činjenica da se, uprkos očiglednom potencijalu, oko potpunog otvaranja i korišćenja vidikovca vode polemike. Dok jedni u njemu vide šansu za razvoj turizma, nove posetioce i dodatni život za čitav kraj, drugi upozoravaju na opasnost od neadekvatnog upravljanja i ponavljanja grešaka iz prošlosti. Između tih stavova ostaje ključno pitanje: kako omogućiti da ovakva mesta budu dostupna ljudima, a da se pritom sačuvaju njihova prirodna i kulturna vrednost.
Foto: A.Rovčanin
Vidikovac na Kablaru je simbol prostora koji može da poveže ljude i podseti koliko je važno odgovorno upravljati onim što nam je dato. Ko jednom stane na staklenu ivicu iznad meandara Zapadne Morave, lako shvati da ovo nije samo još jedna turistička tačka. Ovo je pogled u ono što možemo da budemo, ako naučimo da čuvamo dragulje koje imamo i prestanemo da sami sebi podmećemo nogu tamo gde priroda već nudi sve.
Foto: A.Rovčanin
Tekst je nastao u okviru projekta “Čačak, centar za investicije i rekreaciju”. Izradu teksta sufinansirao je Grad Čačak iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PP Media