Monopolisti krče malinjake

Voćari iz zapadne Srbije najavili dolazak u Beograd i proteste ispred Vlade Srbije za 25. decembar. Strah da se ova grana, koja hrani 300.000 ljudi, kako tvrde, nalazi pred gašenjem. Najveća fabrika u državi, hraniteljka oko 300.000 ljudi, gasi se daleko od očiju javnosti, jer su milioni evra od prošlogodišnjeg otkupa „crvenog zlata“ otišli na račune sedam-osam najvećih monopolista. Uz tvrdnju da je najznačajniji srpski poljoprivredni brend već uništen, proizvođači maline iz zapadne Srbije najavljuju da će 25. decembra ipak započeti proteste ispred Vlade Srbije, s namerom da hladnjačare i s njima povezane političke strukture ubede da uvedu zakonito poslovanje na tržištu.

Protestima je prethodio poziv malinara upućen Vladi Srbije da vlast bude medijator u razgovorima između dve strane. Odgovor ih je razočarao, otkupljivači su odbili da se sretnu sa svojim poslovnim partnerima „jer je prošlogodišnji rod već prodat, pa je priča o ceni maline suvišna“. Dogodilo se tako da je niska „akontna“ cena ostala finalna. Najlošiji „griz“ izvezen je po ceni od 2,05 evra, a proizvođačima je plaćeno od 100 na jugu, do maksimalnih 150 dinara u Užicu.

Monopolisti drže u šaci male hladnjačare zadužene kreditima, poljoprivrednike koji se još ne usuđuju da proizvodnju potpuno prekinu i političare jer „para vrti gde burgija neće“. Uskoro ćemo imati oko 150.000 poljoprivrednika na vratima Zavoda za zapošljavanje i ispred centara za socijalni rad – uverena je Slađana Stanković, predsednik skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice. – Država čak nije zaštitila ni geografsko poreklo svog najvećeg brenda, pa sada monopolisti lošu malinu sa Kosova, iz BiH i Poljske prodaju kao srpsku. „Slobodno tržište“, dakle, važi za sve osim za Srbe.

Proizvođači ističu da u Srbiji ima oko 600 hladnjača, a bezmalo sve su prinuđene da otkupljuju rod za nekoliko monopolista. I sami malinari su dozvolili da ih čelnici njihovih udruženja iznevere. Tvrde da ozbiljnih protesta letos nije bilo, jer su predsednici udruženja „namireni“: neko poslom za decu u državnoj službi, a neko poljoprivrednom mašinerijom…

– Neodgovornost u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da, umesto seljaka, sada imamo oko 300.000 robova u njivama prinuđenih da rade uz sopstveni gubitak jer je cena proizvodnje svakog kilograma maline 1,25 evra. U predstojećoj sezoni oni nemaju na šta da računaju, rodnih izdanaka zbog letnje suše nema, pa neće biti ni roda – dodala je Stankovićeva. – Hladnjačari već pripremaju teren za otkup 2018. godine i tvrde da će cena za kilogram crvenog zlata biti sramna, od 80 do 100 dinara, i to uz prepolovljene prinose. Očekujemo da će manjak opet nadomestiti uvozom loše maline sa Kosova, neretko zaražene norovirusom.

Decenije stvaranja srpske maline, uz državne subvencije, završene su, iako je naša država dugo bila vodeći svetski proizvođač po prinosima i kvalitetu. Staru slavu zamenila je pustoš i nemogućnost ostanka i opstanka u selima zapadne Srbije.

PRIJEPOLjCI

Uvod u proteste napravili su Prijepoljci. Oni su na jedan čas, u subotu, blokirali magistralni put koji vodi ka Crnoj Gori, tražeći minimalnu otkupnu cenu od 200 dinara i osnivanje nacionalnog saveta za malinu.
Izvor: Novosti, N.Janković