Murtenica: Desimirov “karantin” od deset kvadratnih kilometara

Nova Varoš – U Srbiji vanredno stanje i strah od korona virusa, a u životu Desimira Spasojevića sve po starom. Ništa se nije promenilo u njegovoj svakodnevici u zabitoj, ćudljivoj i slabo naseljenoj Murtenici.

Murtenica, foto: Privatna arhiva

Prosto, on je usamljeni goštak, naviknut na život bez ljudi u surovoj planini. Od zaraze ne strahuje, jer nema ko da mu je prenese. Kad bi vukovi i druge šumske zveri bili prenosioci možda bi se i plašio, a ovako je spokojan.

Murtenica je masiv na jugoistočnim obodima Zlatibora, na međi opština Čajetina i Nova Varoš. Na 1.300 metara nadmorske visine je Ravni Tor u kome živi 64-godišnji Spasojević. Sam, jedini u opustelom zaseoku. Prve komšije mu žive u dolini tri kilometra daleko od njegove kuće, u selu Bela Reka. Najbliža kuća koju vidi sa svog imanja je pet kilometara od njega.

-Pre 12 dana sam zadnji put razgovarao uživo sa narodom. Tada sam išao u selo, u prodavnicu, da se snabdem najosnovnijim stvarima. Od onda nisam napuštao imanje. U subotu sam posle dužeg vremena video ljude, neka deca prođoše putem kroz Ravni Tor – priča Desimir Spasojević.

Daleko je Desimir od drugih da bi mu neko došao u posetu. A nije ni vreme za druženje. Opet, ni on ne želi da ide u Belu Reku, jer nema s kim da se vidi. Narod je oprezan, drži se svojih kuća, izbegava susrete. Ono malo vremena što provede napolju potroši ga za seoske poslove.

Desimir Stanojević, gorštak sa Murtenice, foto: Privatna arhiva

– Meni ovo ne pada teško. Moj karantin je najveći od svih, prostire se na deset kvadratnih kilometara, ja sam u njemu sedam godina. Od kada mi je 2013. majka umrla u Ravnom Toru nema nikoga osim mene. Još mi je sad i dobro kako ume da bude zimi kad me zaveju dva metra visoki smetovi snega i kad najdalje mogu da odem do štale – priča samotnjak sa Murtenice.

Nije pod režimom zabrane kretanja jer još nema 65 godina. Pridržava se, veli, policijskog časa iako ga u ovoj zabiti niko i ne može videti kad bi posle 17 sati napustio dvorište.

– Čuh da su u subotu gradovi bili puni naroda. Ludost je sad izlaziti i ići u gužvu. Lepo im se kaže da je opasno, ali oni po svom. Sedite, strpite se, čuvajte se, i ovo zlo će proći. Kad ja izdržah sve ove godine u planini kao u samici, i vi ćete u svojim kućama, – savetuje Desimir.

Na telefonskoj vezi je sa familijom i poznanicima. Bogu hvala – svi su dobro. Iz opštine Nova Varoš ga svakodnevno zovu i pitaju treba li mu šta da mu dostave. Do sada ništa nije tražio.

Ali, nešto po njegovom imanju tražio je pre neku noć nezvani gost.

– Na 20 metara od štale, u kojoj držim dvadesetak ovaca i jaganjaca i jedno svinjče, sam video vučje tragove. Izmerio sam stope, bile su široke 12 centimetara, kao da je june prošetalo, a ne vuk. Čujem da su tamo u Draglici nekom veterinaru vukovi desetkovali stado. Znaju oni dobro da je ovde naroda malo, a sad ih je još više okuražilo jer ljudi ne izlaze kuća. Kaže se da Murtenica nikad nije bila bez vuka i hajduka. Ovi prvi su odavno brojiniji, – priča Spasojević.

Namiruje stoku, cepa drva, loži vatru, gleda televiziju. Murtenica se prošle sedmice obelela, a sneg još nije okopnio.

-Padaće ovde još. Murtenica je u subotu i nedelju još držala inje. A kad ono ne spadne brzo znači da čeka drugi sneg – siguran je Desimir.

Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *