Pomoć države malim gazdinstvima

Pomoć poljoprivrednicima, kako bi se otklonile mere pandemije, sada je već izvesna i iznosi 2,6 milijardi dinara. I dok pojedini ekonomski stručnjaci smatraju da je ona namenjena samo za velike poljoprivredne proizvođače, i da će bez nje pretežno ostati mali i srednji, nadležni tvrde upravo suprotno. Sva pomoć upravo je usmerena na njih, uz jedini uslov da su registrovana i aktivna poljoprivredna gazdinstva.

Novac je proizvođačima na raspolaganju od danas, kroz dve uredbe – o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i o finansijskoj podrški gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita. Deo novca namenjen je za direktna davanja i pravo na to ima svako poljoprivredno gazdinstvo koje se nalazi u registru i ima aktivni status. Oni koji traže novac za povrtarstvo ili stočarstvo, moraju da imaju upisane površine na kojima gaje povrće u zaštićenom prostoru ili da su vlasnici krava, ovaca ili koza, koje su obležene i registrovane.

Kako se navodi u donetoj Uredbi o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, pravo na pomoć imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnica pčela, bilo da su nosioci gazdinstva ili njegovi članovi, a imaju više od 70 godina. Povrtarima je dostupno 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine, pod povrćem u plastenicima. Po gazdinstvu najviše može da se dobije do 90.000 dinara.

Kada je reč o stočarima, oni mogu da dobiju 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci ili kozi, maksimalan iznos za ovo je 20.000 dinara. Na 800 dinara po košnici mogu da računaju stariji pčelari, a najviše mogu da dobiju 20.000 dinara. Za realizaciju ove uredbe, država je izdvojila 1,15 milijardi dinara.

Ova jednokratna pomoć nema veze za subvencijama koje država dodeljuje poljoprivrednicima u Srbiji, i koje su mnogo veće od ovoga.

– Svaki dinar koji uđe u poljoprivredu je dobrodošao – ispričao nam je agroekonomista Milan Prostran. – Kada je reč o kreditima, najveći broj malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, koji u ukupnoj strukturi čine 80 odsto, neće moći da dođe do tih para. Mali beže od kredita, jer im je to omča oko vrata. Nisu ekonomski sposobni da se nose sa kreditnim aranžmanom. Poljoprivrednicima je isto bitno da im država isplati sve što im duguje. A i da im otvori pijacu. Jer i to što malo proizvedu, uglavnom su prodavali na pijacama. Treba imati na umu da se kod malih i srednjih gazdinstava nalazi 90 odsto zemljišnog i stočarskog potencijala.

Da je svaka pomoć dobrodošla, potvrdio nam je i Goran Daničić, povrtar iz Svoljaka. To neće nadoknaditi gubitke, ali može da koristi za nabavku repromaterijala.

– Dobro je da se poljoprivredniku na neki način pomogne – kaže Daničić. – Celer je ovih dana prodavao na kvantašu, a sada dolaze na red kupus i tikvice. Da rade restorani, hoteli i drugi objekti i cena bi bila drugačija. Sada sam celer prodavao za 70 dinara po kilogramu, a da je sve normalno bio bi i 100 dinara za kilogram.

DRŽAVA KREDITIRA DEO KAMATE

Država će da finansira deo kamate na kredite koje bi mogli da uzmu poljoprivredni proizvođači. Krediti će biti sa jedan odsto kamate, na tri godine. Njih mogu da uzmu sva poljoprivredna gazdinstva za razvoj stočarstva, da kupe životinje, ili plate premiju osiguranja, za nabavku hrane za životinje, kupovinu mehanizacije i opreme, za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva. Kredit mogu uzeti i za likvidnost. Pojedinac i preduzetnik mogu da uzmu kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

Novosti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *